Posetili smo vredne domaćine u selu Male Pijace kod Subotice, gde smo razgovarali sa Milanom Bjelivukom, menadžerom agronomije u kompaniji Japan Tobacco International (JTI). Razgovaramo o tome kako generalno izgleda proizvodnja duvana u Srbiji i kako neko može da se odluči i započne proizvodnju duvana, bilo da je nov u tome ili želi da se vrati nakon pauze. Trenutno su u toku radovi na rasađivanju duvana.
Osnovni uslov za gajenje duvana je da poljoprivrednik ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Takođe, potrebno je imati najmanje tri hektara obradivog zemljišta za početak proizvodnje duvana tipa Virdžinija, jer je to površina optimalna za jedan sušni kapacitet. Poljoprivrednik mora imati sopstvenu proizvodnju rasada. Za tip duvana Berlej površina nije limitirana. Ona zavisi od površine sušare koju proizvođač ima. Proizvodnja rasada kod tipa duvana Berlej je organizovana od strane JTI kod nekoliko proizvođača. Kontrolu proizvodnje rasada kod oba tipa duvana vrši služba Agronomije komšanije JTI. U Srbiji se gaje dve vrste duvana: Virginija i Berlej. Gajenje Virginije je složenije, jer se bere više puta, dok se Berlej bere tako što se cela biljka seče i suši.
JTI u Srbiji gaji Virginiju na nešto više od 2200 hektara u saradnji sa poljoprivrednim proizvođačima, dok se Berlej gaji na oko 34 hektara. Ukupno 354 proizvođača gaji Virginiju, a 28 gaji Berlej. Sve količine duvana otkupljuje JTI.
Najveći izazov u proizvodnji duvana je kratak period vegetacije, stoga nam je fokus na onim praksama koji će ublažiti kratak period vegetacije. To su sledeće prakse: pomeranje sadnje ka aprilu kada to vremenski uslovi dozvole, pravilnim odnosom varijeteta da bi se sušni kapacitet maksimlano iskoristio i ne manje važnim, povećanjem površina pod navodnjavanjem.
Proces proizvodnje rasada i sadnje duvana
Proizvodnja rasada duvana počinje krajem februara i traje do kraja perioda rasađivanja u maju. U Srbiji se sade veoma rani, rani i srednje stasni varijeteti duvana. Proizvođači Virginije sami proizvode svoj rasad, dok rasad za Berlej dobijaju od kompanije.
Redovno košenje, zaštita rasada, kontrola količine hraniva u vodi za rasad i faza kaljenja pred sadnju su ključni u procesu proizvodnje rasada. Kompanija JTI nabavlja repromaterijal i nudi najbolje cene na tržištu. Duvan se bere oko 60 dana nakon sadnje, pri čemu seprva berba obavlja kada listovi još nisu potpuno zreli, da bi se kasnije berbe obavljale kada listovi dostignu punu zrelost. Znaci da je duvan zreo i spreman za berbu su svetlo zelena boja, glavno rebro treba da bude 2/3 belo i da bude opušteno nadole.
Kvalitet duvana i njegova namena
Prema Milanu Bjelivuku, duvan mora dostići određene standarde kvaliteta da bi bio spreman za tržište. „Prošla godina je bila najuspešnija godina kada je u pitanju Virginija otkako se kompanija Japan Tobacco International bavi ovom proizvodnjom,“ kaže Bjelivuk, naglašavajući uspeh i kvalitet proizvedenog duvana.
Duvan proizveden u Srbiji uglavnom se koristi za proizvodnju duvana za šišu i kao ižiljen (odvojena lamina (plojka) od rebra). Duvan proizveden za šišu izvozi se u Egipat gde se nalazi fabrika. Otkupna cena duvana se bazira na analizi troškova proizvodnje, uključujući troškove repromaterijala, radne snage, goriva za sušenje i osiguranja. Cena prošle godine za Virginiju je bila oko 4 EUR za 1 kg suvog duvana.
Kompanija podržava poljoprivredne proizvođače kroz celu sezonu, dajući avanse za berbu i sušenje, kao i višegodišnje zajmove za nabavku opreme poput sistema za navodnjavanje, traktora, prskalica i sušara.
Iskustva poljoprivrednika
Posetili smo domaćina Tibora Almašija iz Malih Pijaca koji trenutno rasađuje duvan. „Već trideset godina sam u proizvodnji duvana. Prošle godine smo počeli da radimo sa JTI. Plaćeno je 450 dinara za kilogram, što je solidna cena. Dobili smo podršku u vidu veštačkog đubriva, hemikalija i radnika, sve su oni finansirali. Ove godine ću prvi put koristiti podršku za izgradnju hale od 420 kvadratnih metara, gde ćemo sušiti duvan u celim biljkama. Prošle godine sam imao 1,3 hektara i proizveo sam 4300 kg suvog duvana.“
Razgovarali smo i sa Goranom, koji sa sinom rasađuje duvan na jednom hektaru, jer toliko imaju mogućnosti za sušenje. „Nisam radio dugo, ali mi je Tibor rekao da se isplati. Sada se vraćamo ponovo u proizvodnju. Radimo povrće i duvan. Nadamo se da će obe kulture biti isplative. Imamo mogućnost navodnjavanja. Imam tri sina, dvojica su zainteresovana za poljoprivredu, dok treći planira da se vrati iz Austrije.“
Milan Bjelivuk, sa svojim bogatim iskustvom i dubokim znanjem o proizvodnji duvana, mnogi poljoprivrednici smatraju neprocenjivim izvorom informacija i podrške. Njegova posvećenost i stručnost doprinose uspehu proizvodnje duvana u Srbiji.
Berlej i Virginija
Različite vrste duvana zahtevaju različite pristupe u proizvodnji i imaju specifične karakteristike koje ih čine jedinstvenim. Milan Bjelivuk, stručnjak za gajenje duvana odnosno agronom u kompaniji Japan Tobacco International (JTI), pomaže nam da razumemo razlike između dve najznačajnije vrste duvana u Srbiji: Berlej i Virginija.
Berlej duvan
Berlej je vrsta svetlog sušenog duvana koja se koristi pretežno za proizvodnju cigareta. Ovaj duvan se seče u celini kada su donji listovi zreli, a zatim se biljke vešaju u sušare gde se suše na vazduhu. Proces sušenja može trajati nekoliko nedelja, a tokom tog vremena lišće menja boju od zelenkaste do tamno smeđe prema insercijama od donjih prema gornjim, samo što u sušarama to izgleda drugačije jer su stabljike obešene naopačke, tako da su gornje berbe dole i one se zadnje suše.
Listovi Berlej duvana su tanki i svetli, s visokim sadržajem nikotina i niskom količinom šećera, što mu daje specifičan, blago gorkast ukus. Ovaj duvan se uglavnom koristi kao punilo u cigaretama zbog svoje sposobnosti da apsorbuje različite arome.
Virginija duvan
Virginija (poznat i kao svetli duvan) je najraširenija vrsta duvana za cigarete. Gaji se na poljima koja su dobro osunčana, a listovi se beru u više navrata, kako sazrevaju odozdo prema vrhu biljke. Suši se u specijalnim sušarama, gde proces sušenjatraje do sedam dana u zavisnosti od zrelosti ubranog duvana i uključuje kontrolisano sušenje na visokim temperaturama kroz 4 faze: žućenje, fiksiranje boje, sušenje lamine i na kraju sušenje rebra. Kako faze sušenja protiču teperatura se povećava i na kraju sušenja ona dostiže 68˚C. Nakon završetka sušenja, listovi duvana su suvi i ima vrlo nizak procenat vlage u sebi i da bi se moglo rukovati sa njima u šta ulazi: sortiranje, prebiranje i pakovanje, prolazi završnu fazu, a to je kondicioniranje duvana (dodaje se određena količina vlage listovima: za Virginiju je to do 16%, a za Berlej 18%). Dužina ovog procesa zavisi od kvaliteta osušenog duvana. Što je duvan kvalitetniji brže prima vlagu. Ovaj proces sušenja daje listovima zlatnožutu boju i pomaže u razvoju slatkog ukusa.
Listovi Virginija duvana su bogati šećerima, što im daje sladak i blag ukus. Duvan je lagan i aromatičan, što ga čini popularnim za upotrebu u cigaretama. Kvalitetan Virginija duvan ima svetlo zelenu boju pre sušenja, a nakon sušenja zlatno-žutu boju.
Razlike između Berlej i Virginija duvana
- Boja i ukus:
o Berlej: Tamniji duvan sa jačim, gorčim ukusom zbog niskog sadržaja šećera i visokog sadržaja nikotina.
o Virginija: Svetliji duvan sa slađim, blažim ukusom zbog visokog sadržaja šećera.
- Način sušenja:
o Berlej: Suši se na vazduhu (air-cured), što mu daje specifičnu tamno smeđu boju.
o Virginija: Suši se pomoću toplote (flue-cured), što mu daje zlatnožutu boju.
Upotreba: Berlej: Uglavnom se koristi kao punilo u cigaretama i za proizvodnju duvana za žvakanje i lule. Virginija: Pretežno se koristi za cigarete zbog svog blagog i slatkog ukusa.
Milan Bjelivuk, sa svojim bogatim iskustvom i dubokim znanjem o proizvodnji duvana, mnogi poljoprivrednici smatraju neprocenjivim izvorom informacija i podrške. Njegova posvećenost i stručnost doprinose uspehu proizvodnje duvana u Srbiji. Kvalitetan duvan, bilo da je Berlej ili Virginija, mora dostići određene standarde da bi bio spreman za tržište. Bjelivuk ističe da je prošla godina bila najuspešnija godina za Virginiju otkako JTI posluje u Srbiji, što potvrđuje visoki standard kvaliteta i uspešnosti proizvodnje.
Duvan proizveden u Srbiji uglavnom se koristi za proizvodnju duvana za šišu i kao ižiljen, Duvan proizveden za šišu izvozi se u Egipat gde se nalazi fabrika. Otkupna cena duvana se bazira na analizi troškova proizvodnje, uključujući troškove repromaterijala, radne snage, goriva za sušenje i osiguranja. Cena prošle godine za Virginiju je bila oko 4 EUR za 1 kg suvog duvana.
Kompanija JTI podržava poljoprivredne proizvođače kroz celu sezonu, dajući avanse za berbu i sušenje, kao i višegodišnje zajmove za nabavku opreme poput sistema za navodnjavanje, traktora, prskalica i sušara. Ova podrška omogućava proizvođačima da unaprede svoju proizvodnju i postignu visok kvalitet duvana.
Istorija uzgoja duvana u svetu
Duvan ima dugu i bogatu istoriju koja se proteže hiljadama godina unazad. Njegovo poreklo, uzgoj i širenje po svetu predstavljaju fascinantan deo globalne kulturne i ekonomske istorije.
Prvi uzgajivači duvana bili su domoroci u Americi pre više od 2000 godina p.n.e. Arheološki dokazi pokazuju da su drevne civilizacije poput Maja i Asteka koristile duvan u verskim i medicinskim obredima. Oni su gajili različite vrste duvana, koje su koristili za pušenje, žvakanje i kao deo rituala. Dolaskom Kristofora Kolumba u Novi svet 1492. godine, Evropljani su prvi put stupili u kontakt s duvanom. Kolumbo je primetio da domoroci koriste duvan, i to je izazvalo interesovanje među Evropljanima. Do sredine 16. veka, Portugalci i Španci su počeli da gaje duvan u svojim kolonijama, a biljka se ubrzo proširila po čitavoj Evropi. Francuski diplomata Jean Nicot, po kojem je nikotin dobio ime, promovisao je upotrebu duvana kao lekovitog sredstva.
U 17. veku, duvan je postao ključna komercijalna kultura u britanskim kolonijama u Americi, posebno u Virdžiniji. John Rolfe je 1612. godine uspešno uveo komercijalni uzgoj Virginija duvana u Virdžiniji, što je označilo početak velike ekspanzije duvanske industrije u Severnoj Americi. Plantaže duvana su postale ekonomski pokretač i dovele do značajnog društvenog i privrednog razvoja.
Moderni uzgoj i industrijalizacija
Tokom 18. i 19. veka, uzgoj i proizvodnja duvana su se industrijalizovali. Parne mašine i drugi tehnološki napreci omogućili su masovnu proizvodnju cigareta i drugih duvanskih proizvoda. Duvan je postao široko rasprostranjen i komercijalno važan širom sveta, sa velikim kompanijama koje su dominirale industrijom.
U 20. veku, duvanska industrija je nastavila da raste i da se razvija. Duvan je postao ključna komponenta u ekonomijama mnogih zemalja. Međutim, sa porastom svesti o zdravstvenim rizicima povezanima s pušenjem, industrija se suočila sa novim izazovima, uključujući regulacije i ograničenja reklamiranja.
Uzgoj duvana je postao sofisticirana industrija, sa naprednim tehnikama uzgoja, berbe i prerade koje omogućavaju proizvođačima da zadovolje visoke standarde kvaliteta i različite potrebe tržišta. Od domorodačkih rituala do moderne industrijske proizvodnje, duvan je imao značajan uticaj na ekonomije i kulture širom sveta.
