Na području Vojvodine su prisutne dve situacije kada je u pitanju faza razvoja biljaka šećerne repe. Usevi koji su posejani u prvim rokovima i koji su imali povoljne uslove za razvoj, sada su u fazi potpunog zatvaranja redova. Na parcelama gde se kasnilo sa setvom i gde nije bilo padavina, još uvek nije došlo do sklapanja redova.
U nedelji za nama je sproveden pregled proizvodnih parcela šećerne repe koje su u monitoringu PIS-a i rezultati su sledeći: u usevima iz prvih rokova setve, sa bujnom lisnom masom i na manje tolerantnim sortama uočeno je prisustvo simptoma pegavosti lišća šećerne repe.
Za sada, pege su uočene u regionima Bačka Topola, Vrbas, Sombor, Ruma, Senta i Pančevo, a procenat biljaka sa pegama se u zavisnosti od lokaliteta, plodoreda, osetljivosti sorte i drugih faktora kreće od 1-4%. U ostalim regionima, pojava prvih pega se očekuje u narednim danima. Iz PIS-a naglašavaju da su u regionima Rume i Vrbasa uočene pege na kojima je već došlo do sporulacije patogena (prisutne konidije koje ostvaruju sekundarne infekcije), što je potvrđeno i mikroskopskim pregledom u laboratoriji.
Prisutne pege su posledica povoljnih uslova za razvoj patogena koji su vladali u proizvodnji šećerne repe u periodu od 20. do 25. maja, a koji su omogućili realizaciju više paralelnih ciklusa infekcije. U uslovima srednjih dnevnih temperatura vazduha od oko 20°C, inkubacija (period od infekcije do pojave simptoma) traje oko 10-12 dana, što znači da sa svakim narednim danom možemo očekivati pojavu novih pega cerkospore. Takođe, trenutno se nalazimo u zoni nestabilnog vremena sa čestim padavinama i takvo vreme se prognozira i za naredne dane.
Na osnovu ovih činjenica PIS prognozira da će u usevima gde su tokom ove nedelje uočene prve pege, u narednim danima doći do povećanja broja biljaka sa pegama, odnosno u usevima gde do sada nisu uočene pege očekuje se njihova prva pojava.
Sa ciljem zaštite šećerne repe od prouzrokovača pegavosti lišća, proizvođačima se preporučuje primena hemijskih mera zaštite kombinacijom preventivnih i sistemičnih fungicida. Predlaže se da se tretmani najpre sprovedu u usevima iz prvih rokova setve, gde je uočeno prisustvo pega, i kod osetljivog sortimenta, primenom sledećih fungicida:
* Preventivni fungicidi: a.m. bakar-hidroksid ili bakar-oksid
* Sistemični fungicidi: a.m. protiokonazol+azoksistrobin ili protiokonazol+piraklostrobin
Napomena: Prilikom pregleda useva, pege od cerkospore trebalo bi tražiti na starijem, potpuno razvijenom lišću. One su sitne, okruglaste i oivičene zonom mrke boje. Međutim, trebalo bi uzeti u obzir da su u usevima šećerne repe prisutni i simptomi bakterioza koji mogu otežati identifikaciju pega od cerkospore, zato pogledajte fotografiju ispod na kojoj su prikazane razlike prisutnih pega u usevima šećerne repe.