Sa završenom berbom , radovi u u voćnjacima nisu završeni.Sada predstoji period kada treba obaviti čitav niz agrotehničkih mera za dobro prezimljavanje biljaka. U ovom periodu radimo sanitarnu rezidbu , zaštitu sadnica od zečeva, krečenje voćnih stabala ,đubrenje višegodišnjih zasada.

Na deblu i osnovnim granama stabla u starijim zasadima površinski slojevi kore pucaju, izumiru i služe za utočište mnogima štetočinama.Na površinskom sloju se stvara mahovina, lišajevi , gljive i gnezda gusenica,tako da ukoliko se pojavi  važna mera je uklanjanje površinskog sloja kore. Takvu koru treba svake godine specijalnim strugačima, ili čeličnim četkama skidati i spaliti. Kora se uklanja oprezno, da se ne povredi  tkivo drveta i ne naprave rane. Očišćenu koru treba sakupiti izneti iz zasada i  spaliti. Tako se uništavaju mnoge štetočine i njihova jaja. Ovo se radi u jesen ili rano u proleće.

Ako su se na starim stablima pojavile duplje (šupljine) ili ukoliko je došlo do ljuštenja kore   treba ih prvo dobro očistiti a zatim dezintifikovati, sa 5% rastvorom plavog kamena.Često iz korena oko debla izbijaju izdanci koji iscrpljuju voćku. Na njima se mogu pojaviti štetočine kao što su krvava vaš i lisna vaš. Zato izdanke treba otkopati i saseći tako da ne ostanu patrljci, jer bi iz njih izdanci izbijali još gušće i više.

Ako je stablo previše bujno onda se primenjuje uzdužno paranje kore na deblu i skeletnim granama.Paranje se sastoji u tome što vrhom voćarskog noža oprezno zasecamo koru debla odozdo naviše,ne nanoseći povrede drvenom delu debla. Paranje se izvodi rano u proleće dok ne krenu sokovi .Ukoliko postoji opasnost od zimskih mrazeva paranje se vrši koso.Paranje  ili uzdušno rovašenje kao mera nege stabala  se pokazala kao dobra za sprečavanje debljanje tkiva ispod nje.

Ukoliko ima  mehaničkih povreda  na deblima voćaka,  njih je potrebno  prvo očistiti i dezinfikovati 5% rastvorom plavog kamena a potom premazati kalemarskim voskom . Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, ali se može primeniti u 2-3 navrata tokom jeseni i zime. Recept po kome se priprema krečna čorba je 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora, dodati vodu  i o staviti smesu da odstoji 2 dana da bi se lepljivost povećala i tada je primeniti.

Bela boja odbija sunčeve zrake i otežava naglo zagrevanje stabla. Na taj način usporava kretanje sokova  i kretanje vegetacije se može odložiti  za nekoliko dana . Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća , pre svega kajsije, breskve, šljive i višnje i kod kojih ova temperaturna kolebanja mogu i izazvati kretanje vegetacije.

Preporuka je i da se rezidba zasada voća u ovoj godini pomeri za neki kasniji period , jer zimskom rezidbom podstičemo aktivnost voćaka i one tada postaju osetljivije na niske zimske temperature koje mogu uslediti  posle ovako dugog i lepog vremena.S obzirom na to da je i jesen bila duga i jako lepa sa dosta visokim temperaturama za doba godine, diferenciranje cvetnih pupoljaka je dugo trajalo i u takvim uslovima voćni zasadi su posebno osetljivi na nagli  pad i porast temperature u narednom periodu.