Sovljak se nalazi na putu Bogatić – Crna Bara, pet kilometara od opštinskog centra Bogatića i isto toliko udaljen od reke Drine. U Etno-parku od prošlosti je otrgnut delić stare Mačve – autetnično dvorište sa okućnicom, staro više od stotinu godina. Dvorištem dominira kuća, građena u drugoj fazi gradnje u Mačvi tipa „osećanski“, tipična za tadašnje vreme – sa dva ulaza, tj. ulazom i izlazom i sunčanim satom koji označava tačno vreme. Uz kuću je stara lipa čije je stablo prečnika 1,80 metara i koja raskošnom krošnjom pruža hladovinu u prečniku 30 metara.

U dvorištu  koje je, kao nekada, ograđeno tarabom i u koje se ulazi kroz drvenu kapiju, očuvano je desetak objekata stare arhitekture. U centralnom delu dominira kuća „osećanska“, sa četiri odeljenja, dva ulaza i sunčanim satom. Unutrašnjost  kuće je uređena za život  patrijarhalne seoska porodice krajem 19. i početkom 20. veka. Miriše na prošla vremena svaki kutak i sve je kao nekada:  ognjište, stari kreveti sa slamom prekriveni ćilimima, sa posteljinom ukrašenom vezom, stara peć, sinija, razboj na kojem se tkalo, dubak, kolevka, fenjer, drveni pribor za jelo i mnoštvo predmeta koji su se svakodnevno koristili u kući. Na život i običaje predaka podsećaju  primerci odeće koja se pre više od jednog veka u različitim prilikama koristila na selu.

Tu je i vajat, u kom su nekada živeli mladenci, ambar koji je služio da se sačuvaju ovas, raž i pšenica,  poljska furuna u kojoj se jednom nedeljno pekao hleb, a u jesen sušile šljive i čardak na koji se penje merdevinama. U gornjem drvenom delu se skladištio kukuruz, a donji deo je zidan i služio je kao ostava. Fijaker, čeze, taljige i sanke danas su muzejski eksponati, a nekada su bili jedina prevozna sredstva. U šupama se čuvaju i poljoprivredne alatke koje su se nekada koriste, kao i stara vršalica pšenice koja još uvek odoleva zubu vremena.

U Etno-parku je stalna postavka umetničkih dela istaknutih mačvanskih slikara, od rodonačelnika Mačvanske slikarske škole Milića od Mačve, Vite Jurišića, Dragića Sokića i Slobodana Berića, preko akademskih slikara Dragana Martinovića i Dragana Đuričića do plejade mladih mačvanskih akademskih i samoukih slikara.

Ovde poslednjih 25 godina inspiraciju pronalaze slikari iz Srbije, regiona, a od nedavno i iz inostranstva na Međunarodnoj likovnoj koloniji.

Jednom godišnje,  početkom avgusta,  predstavljaju se lepota i  raskoš svadbenih običaja Mačve, u okviru turističke manifestacije „Hajdučko veče“.

U svako doba godine ovaj muzej prošlosti prija duši svojom tišinom i pleni lepotom. U proleće kada  ozeleni trava, u leto dok se celim selom širi opojni miris starih lipa, u jesen dok pod nogama šušti raznobojno lišće i zimi kada utone u bele snove.