Kako su klimatske promene koje se poslednjih godina dešavaju na globalnom nivou uticale na sve segmente društva, tako ni poljoprivreda nije ostala izuzetak. Sve veći broj poljoprivrednih proizvođača interesuje se za proizvodnju neubičajenih voćnih vrsta za naše podneblje,  a tako je i sa pistaćima za koje su mnogi poljoprivrednici zainteresovani. Ono što je savet koji mi dajemo je da pre odluke za podizanje zasada, dobro ispitaju mogućnost plasmana na tržište. Ovo je jedan od ograničavajućih faktora i jedan od najvećih nedostataka, jer se ipak radi o višegodišnjem zasadu i ukoliko nisu sigurni da mogu da obezbede plasman proizvoda bolje je ne upuštati se u takve poduhvate.

Ipak dobro je upoznati ovu voćnu vrstu, kako bi oni koji se ipak odluče za podizanje zasada imali što više informacija.

Pistać je drvenasta biljka koja pripada porodici rujevki (Anacardiaceae). Poreklom je iz jugozapadne Azije.

Može narasti do 10 m i imati životni vek od 100 godina. U konvencionalnoj proizvodnji se teži nižim uzgojnim oblicima radi lakše berbe

Pistać je biljka toplog podneblja i u našim područjima najbolje rezultate gajenja postiže u uslovima mediteranske klime. Ipak, nije osetljiv na niske temperature. Može pretrpeti velike temperaturne amplitude od -30 °C do + 42 °C i uzgajati se na terenima do 1.200 m n/v.

Radi se o kulturi koja traži osunčane prostore i može izdržati dugu sušu i visoke temperature. Koren prodire duboko i omogućuje iskorištavanje vode i na velikim dubinama u zemljištu. Preporučuje se da se sadi na dobro dreniranom zemljištu.

Budući da razgranati koren raste duboko, pistać nema prevelike zahteve prema zemljištu. Treba imati na umu da se radi o dugoživećoj kulturi kod koje se presađivanje ne preporučuje pa je pistać potrebno odmah zasaditi na teren na kojem je planirano gajenje. Pogoduju mu duboka i glinena zemljišta.

Kako bi se postigle najbolje gajene osobine, pistać se kao ostale voćne vrste, preporučuje saditi kalemljenjem. Sadnju je najbolje obaviti u jesen, kako bi se do proleća mlada biljka mogla pripremiti i razviti koren. Budući da se radi o dvodomoj vrsti, potrebno je obratiti pažnju da se u zasadu stabla sa ženskim cvetovima, nalazi i stablo s muškim cvetovima kako bi se omogućilo oprašivanje. „Muška“ i „ženska“ stabla mogu se razlikovati oblikom lista – „muški“ su listovi tamnozelene boje s duguljastim listićima, a „ženski“ svetlozeleni s velikim listićima.

Sam zasad, voćnjak, uopšte nije težak za odražavanje zato što nemaju  puno bolesti, od bolesti imaju samo alternaiju, plamenjaču i pepelnicu recimo uopšte nemaju, a crna pegavost se javlja u kišnim godinama preko leta u drugoj polovini i preventivno se štiti u junu. Insekti ih ne napadaju zbog toga što imaju jaku aromu, imaju neki miris između bora i citrusa, tako da odbijaju sve insekte, čak i divljač

Pistać obično donosi plod u desetoj godini ukoliko je biljka uzgojena iz semena (sejanac), a u petoj ukoliko je biljka kalemljena. Plodovi sazrevaju od jula do avgusta. Rod se može očekivati svake godine, a biljka obilno rodi svake treće do pete godine. Smatra se da starija stabla mogu dati 50 kg ploda s ljuskom, odnosno 30 kg ploda bez ljuske.

Po svemu sudeći agroekološki uslovi kod nas za uzgajanje pistaća su dobri i moguće ih je uspešno uzgajati, naravno ukoliko smo sigurni da ćemo ih moći i plasirati na tržište.