Elizabet Hiden, agronom i stočarka iz južnog centralnog dela Švedske, odrasla je okružena poljoprivredom na porodičnoj farmi svojih roditelja. Njihovo gazdinstvo, koje kombinuje uzgoj svinja, šumarstvo i ratarstvo, usadilo joj je od ranog detinjstva ljubav prema zemlji. Danas upravlja farmom porodice svog muža, koja broji 450 životinja, uključujući 200 krava, junica i teladi. Njihova farma godišnje isporučuje preko dva miliona litara mleka i obrađuje 200 hektara travnatih površina, 70 hektara pašnjaka i 150 hektara šume.

Iako je njen karijerni put duboko ukorenjen u tradiciji, on takođe predstavlja i rezultat njene lične inicijative. „Imala sam sreće što sam postala poljoprivrednica“, kaže ona, priznajući koliko je teško onima koji nemaju direktne veze sa poljoprivredom da uđu u ovu profesiju. Tokom godina, stekla je raznovrsna iskustva – započela je svoj prvi zeleni biznis sa 15 godina, radila na farmi u Kanadi, studirala agronomiju i zastupala poljoprivrednike u različitim organizacijama. Ipak, ističe da je upravo farma njene supruge porodice temelj njenog današnjeg života u poljoprivredi.

Radosti i izazovi savremenog stočarstva

Za Elizabet, poljoprivreda je istovremeno strast i način života. „Divno je leti spakovati ručak, povesti decu i traktorom obići stoku koja pase na sunčanom danu“, deli svoje iskustvo. Kaže da je odluka da postane farmerka bila jedan od najispunjenijih i najznačajnijih trenutaka u njenom životu.

Međutim, savremeno stočarstvo nosi i velike izazove. Ograničen pristup kreditima, problemi sa profitabilnošću i visoki troškovi efikasnih ulaganja predstavljaju konstantne prepreke. „Bez novca nema ni zemlje“, objašnjava, osvrćući se na teškoće sa kojima se mladi poljoprivrednici suočavaju prilikom kupovine obradivog zemljišta. Klimatske promene takođe ostavljaju posledice na švedsku poljoprivredu, a nedavne suše i poplave stvaraju dodatnu neizvesnost. Balansiranje poslovnog i porodičnog života je još jedan izazov, posebno sa dvoje male dece. „O društvenoj održivosti se retko govori van industrije“, primećuje, naglašavajući potrebu za boljim radnim uslovima za poljoprivrednike.

Uprkos svim teškoćama, Elizabet nalazi ogromno zadovoljstvo u svom poslu. „Poljoprivreda je složena, ali je zadovoljstvo raditi sa prirodom i životinjama“, kaže ona. Ističe da svakodnevno ima priliku da unapređuje i uvodi inovacije, što joj daje osećaj ispunjenosti. „Lepo je pružiti deci detinjstvo na farmi“, dodaje.

Njena farma integriše inovativne i održive metode kako bi osigurala dugoročnu održivost. Od analize hrane i zemljišta do DNK testiranja teladi i održavanja biogasne stanice – svaka odluka je zasnovana na efikasnosti i brizi za životnu sredinu. „Ako ne budemo pametni u upravljanju resursima, nećemo opstati kao preduzetnici“, ističe. Ove metode ne samo da koriste farmi već doprinose i lokalnoj zajednici i evropskoj poljoprivredi. „Obezbeđujemo radna mesta, biodiverzitet, očuvane pejzaže i dva miliona litara mleka godišnje. To je ključno za evropsku samodovoljnost i bezbednost hrane“, kaže ona.

Elizabet takođe podstiče dijalog između poljoprivrednika i zaštitnika životne sredine.

„Previše malo ljudi danas zna o poljoprivredi. Moramo više razgovarati i razbijati stereotip da su poljoprivrednici i ekolozi suprotstavljeni.“

— Elizabet Hiden

Vizija za mlade poljoprivrednike i budućnost agrara

Elizabet veruje u budućnost u kojoj će se poljoprivrednici posmatrati kao deo rešenja za klimatske i održive izazove. Ona naglašava potrebu za preokretom trendova koji su tokom godina umanjili profitabilnost farmi. „Kao mladi poljoprivrednici, suočavamo se sa teškim pristupom kreditima i niskom profitabilnošću. Moramo pronaći način da prevaziđemo jaz između rastućih troškova i ograničenih mogućnosti za razvoj poslovanja“, ističe.

Ona posebno naglašava značaj uloge EU u oblikovanju poljoprivrednog sektora. Odluke koje se donose na evropskom i nacionalnom nivou imaju dugoročan uticaj na farme poput njene, čak i kada ta veza nije odmah očigledna. „Veliki deo našeg svakodnevnog života zavisi od onoga što se dešava u Briselu“, kaže ona. Alatke, smernice i podrška koju EU pruža pomažu poljoprivrednicima da planiraju budućnost, pošto su investicije u ovom sektoru često planirane decenijama unapred.

Iako je važno da EU pruža okvir za dugoročno planiranje, Elizabet naglašava da su fer tržišni uslovi od presudnog značaja i da bi trebalo da imaju prednost nad subvencijama. Takođe, ističe da trgovinski sporazumi moraju biti usklađeni sa klimatskim ciljevima i podržavati poljoprivrednike, a ne ih dovoditi u nepovoljan položaj.

Kada je reč o mladima, Elizabet smatra da poljoprivreda nudi bezbroj mogućnosti. „Čak i ako ne želite da budete farmeri, u agrosektoru postoji mnoštvo poslova“, objašnjava, navodeći oblasti kao što su zdravlje zemljišta, bezbednost hrane, tehnologija, finansije i istraživanje. Njena poruka mladima koji žele da se bave poljoprivredom je jasna:

„Ljudima će uvek biti potrebna hrana. Ovo je jedna od najvažnijih industrija na svetu, a vi možete napraviti pravu razliku.“

Takođe, poziva potrošače da budu svesniji svojih izbora prilikom kupovine hrane i da se više informišu o sektoru.

„Poljoprivreda je esencijalna, uticajna i, što je najvažnije – zabavna!“

— Elizabet Hiden