Jagode su prvo sezonsko voće koje stiže u proleće i koje svi vole. U Srbiji se uzgajaju na oko 10.000 hetara, a godišnja proizvodnja je između 35.000 i 40.000 tona. Kako tvrde mnogi proizvođači sama proizvodnja je izuzetno zahtevna i skupa za uzgoj, a cena često nedovoljna kako bi se pokrili troškovi i zaradilo. Zbog toga je sve više onih koji jagode gaje u zaštićenom prostoru, jer u plastenicima ranije sazrevaju i stižu na tržište kad je njihova cena i najviša. Ne treba zaboraviti ni na klimatske promene koje u sve većoj meri utiču na proizvodnju, a tople zime sa manje snega i padavina dovode do manje vlage u zemlji koja je neophodna jagodama. Zato je navodnjavanje postalo jedan od priroriteta ovih proizvođača kako bi ima kvalitetan plod i zadovoljavajući rod. Uprkos svim problemima, potražnja za jagodama na globalnom nivou je u porastu, pa ne čudi što se sve više naučnika fokusiralo upravo na olakšavanje i inovacije u proizvodnji ove vrste voća.
Revolucija u Kanadi
Na bujnim poljima Britanske Kolumbije u Kanadi u toku je revolucija u uzgoju jagoda, čija suština su dnevno neutralne sorte jagoda. Za razliku od tradicionalnih junskih jagoda, dnevno neutralne sorte nisu osetljive na dužinu dana, što im omogućava da kontinuirano proizvode plod od kasnog proleća do jeseni. Produžena sezona rasta i berbe na pet do šest meseci uz povećane prinose dobar su put za uzgajivače do veće zarade. Prednost je što Kanada, barem za sada, nije drastično pogođena klimatskim promenama, dok u našim, srpskim uslovima to znači dodatno navodnjavanje sve do jeseni. Naravno, najbolje je sve staviti na papir i izračunati ulaganja i isplativost.
Jagode u tunelima
U Kanadi sve više uzgajivača jagode gaji u plastičnim tunelima. Ova vrsta proizvodnje nudi zaštitu od vremenskih prilika, kiše, vetra i ekstremnih temperatura. Uzgoj u tunelima stvara mikroklimu koja omogućava raniju sadnju i kasniju berbu. Takođe, tuneli nude lakšu kontrolu štetočina zahvaljujući fizičkoj barijeri, pa je i upotreba pesticida značajno smanjena. Zaštitni tuneli doprinose i očuvanju vlažnosti zemljišta čime se čuva voda, a navodnjavanje je efikasnije. Kako su pedantno izračunali Kanađani, uzgoj jagoda u plastičnim tunelima može povećati prinose i do 30 odsto uz istovremeno smanjenje otpada i oštećenja plodova usled vremenskih prilika, piše sajt farmonaut.com.
Hidroponski uzgoj
Ova vrsta uzgoja nije novina, a predstavlja savremenu metodu koja omogućavaju efikasniju, čistiju i održiviju proizvodnju. Hidroponija je metoda uzgoja biljaka u hranljivom rastvoru bez zemlje, gde korenje direktno apsorbuje neophodne minerale iz vode. Jagode se uzgajaju u specijalnim kontejnerima, cevima ili kesama sa podlogama poput kokosovih vlakana ili kamene vune. Prednosti hidroponskog uzgoja jagoda je bolja kontrola uslova rasta, odnosno vlage, hranljivih sastojaka i pH vrednost rastvora koji se precizno kontrolišu. Na ovaj način biljka brže raste i daje veći prinos u odnosu na tradicionalni uzgoj. Hidroponski sistemi koriste do 90 odsto manje vode u odnosu na klasičnu poljoprivredu. Pošto nema zemlje, značajno se smanjuje rizik od patogena iz zemljišta, ali i štetočina. Jagode se uzgajaju u zatvorenim prostorima i staklenicima, pa sezona praktično traje 12 meseci.
Aeroponski uzgoj jagoda
Aeroponija je napredna metoda u kojoj biljke rastu u vazduhu bez podloge, a hranljivi rastvor se prska direktno po korenu u obliku fine magle. Prednost ove vrste uzgoja je maksimalan dotok kiseonika što ubrzava rast i razvoj. Aeroponski sistemi koriste minimalno vode, odnosno 95 odsto manje vode u odnosu na tradicionalnu poljoprivredu. Optimalna apsorpcija hranljivih materija omogućava jagodama da rastu brže, budu zdravije i daju veće prinose. Velika prednost je i to što se mogu uzgajati na malom prostoru zato što aeroponski sistemi često imaju vertikalnu strukturu, što štedi prostor.
Dronovi i pametni senzori
Dronovi i pametni senzori postaju sve važniji alati u savremenoj proizvodnji jagoda. Oni omogućavaju farmeru da optimizuju proizvodnju, smanji troškove i poboljša kvalitet plodova. Savremeni dronovi u realnom vremenu snimaju zasade jagoda i mogu da identifikuju zdravstvene probleme poput nedostatka hranljivih materija, bolesti ili štetočina pre nego što problemi postanu ozbiljni. Toplotne kamere otkrivaju zone u kojima biljke trpe stres zbog nedostatka vode ili nepravilnog zalivanja. Analiza boje lišća pomaže u detekciji simptoma gljivičnih i virusnih infekcija. Pametni senzori u zeljištu mere nivo vlage, temperaturu i pH vrednost, šaljući podatke u realnom vremenu. Automatizovani sistemi za navodnjavanje koriste ove podatke za optimalno snabdevanje vodom, sprečavajući prekomerno ili nedovoljno zalivanje. Senzori analiziraju količinu hranljivih materija u zemljištu, a zatim dronovi ili robotizovani sistemi primenjuju đubriva samo na područjima gde su zaista potrebna. Na ovaj način se optimizuje upotreba hemikalija, smanjuju troškovi i negativan uticaj na životnu sredinu.
