Na osnovu analize zemljišta, poljoprivredni proizvođači dobijaju preporuke o pravilnom đubrenju, u smislu vrste i količine đubriva, kao i vremena njihove primene.
Kalcifikacija predstavlja meliorativnu meru popravke kiselosti zemljišta, unošenjem većih količina kreča u zemljište.
Za kalcifikaciju zemljišta koriste se sledeća sredstva: mleveni krečnjak (CaCO3), mleveni dolomit (CaCO3, MgCO3), živi negašeni kreč (CaO), gašeni kreč (CaOH2), i druga sredstva. Kreč popravlja strukturu zemljišta tako što teška glinovita zemljišta koja su zbijena i teška za obradu, prevodi u lakša rastresitija zemljišta sa mrvičastom strukturom koja je poželjna za svaki tip zemljišta. Zemljišta sa mrvičastom strukturom su lakša za obradu, imaju bolji vodnovazdušni i toplotni režim što omogućuje biljkama da se bolje razvijaju.
Prilikom izvođenja kalcifikacije, obavezna je primena prirodnih đubriva. Razlaganjem prirodnih đubriva pod dejstvom mikroorganizama u zemljištu, oslobađa se ugljen dioksid koji je neophodan za rastvaranje kreča. Količina kreča koja se unosi u zemljište zavisi od kiselosti zemljišta, strukture zemljišta, sadržaja organske materije u zemljištu. Kalcifikacija se obavlja kada na njivama nema useva. Krečna đubriva se ravnomerno rasturaju po površini zemlljišta. Najbolje je kalcifikaciju obaviti neposredno posle žetve u vreme zaoravanja žetvenih ostataka. Prilikom zaoravanja kreča sa žetvenim ostacima, prođe dovoljno vremena od kalcifikacije do prolećne setve, da se kreč ratvori u zemljištu, tako da se još u prvoj godini može uočiti povoljno dejstvo kreča na plodnost zemljišta. Ukoliko se kacifikacija ne obavi na vreme, onda se izvodi u jesen. Ako se iz bilo kojih razloga kalcifikacija izostavi i u jesen, onda se izvodi rano u proleće i to neposredno pred prolećno oranje.
Dejstvo kalcifikacije traje u proseku 6-7 godina.