Uzgoj oraha sve više privlači pažnju domaćih poljoprivrednika, a razlog tome je velika isplativost ove kulture, relativno niski zahtevi za održavanjem i rastuća potražnja na tržištu. Orah nije samo hrana visoke nutritivne vrednosti, već i dragoceni resurs za farmaceutsku i prehrambenu industriju, kao i za izradu nameštaja od visokokvalitetnog drveta.
Vrednost ploda i drveta „Orah ima jednu od najboljih nutritivnih vrednosti među voćem. Jezgro sadrži čak 60% masti, 16% proteina i niz esencijalnih vitamina i minerala,“ ističe Aleksandar Zujalović, stručnjak PSSS Užice. Pored toga, jezgro se koristi tokom cele godine, kako u konditorskoj i farmaceutskoj industriji, tako i u narodnoj medicini. Orahovo drvo, poznato po svojoj otpornosti i lepoti, ima veliku primenu u proizvodnji nameštaja.
Pogodnosti za uzgoj u Srbiji
Jedna od velikih prednosti oraha je mogućnost uzgoja u različitim klimatskim uslovima, uključujući brdsko- planinska područja. „Orah je odličan izbor za parcele koje se trenutno ne koriste ili su zaparložene. Uz minimalna ulaganja i radnu snagu, može se ostvariti pristojan prihod,“ naglašava Zujalović.
Intenzivni zasadi sa kvalitetnim kalemljenim sadnicama i lateralnim sortama omogućavaju visoke prinose, dok mehanizacija znatno olakšava berbu i održavanje. Prema podacima za 2022. godinu, u Srbiji se orah gaji na 3.111 hektara, uz ukupnu proizvodnju od 11.830 tona.
Izbor sorti
„Za naše klimatske uslove, ključno je odabrati sorte sa kraćom vegetacijom koje su otporne na kasne prolećne i rane jesenje mrazeve,“ kaže Zujalović. Lateralne sorte, poput „Šampiona“ i američke sorte „Čendler“, pokazale su se kao izuzetno rodne i otporne. Pored toga, domaće sorte kao što su „Rasna“ i „Gorska“ imaju dobru adaptaciju na naše uslove.
Tehnologija uzgoja
Pravilna priprema zemljišta ključ je za uspešan uzgoj. Zemljište treba duboko obraditi i obogatiti stajnjakom i mineralnim đubrivima. „Najvažnije je obezbediti dobru drenažu i pravilan pH zemljišta, koji ne bi trebalo da pređe 8,“ upozorava Zujalović.
Navodnjavanje je presudno za intenzivnu proizvodnju, posebno u uslovima sve češćih suša. Savremeni sistemi navodnjavanja mogu znatno povećati prinos. Orezivanje stabala takođe igra važnu ulogu u održavanju ravnoteže između vegetativnog rasta i plodonošenja.
Isplativost
Intenzivni zasadi mogu doneti prihod od 8.000 do 10.000 evra po hektaru, pod uslovom da su sadnice kvalitetne i da se primenjuju savremene agrotehničke mere. „Čak i uz manje ulaganje, orah može biti odličan izvor prihoda. Bolje je imati 30 stabala oraha nego zaparloženu parcelu,“ ističe Zujalović.
Izazovi i saveti
Klimatske promene, poput ekstremnih mrazeva i suša, predstavljaju izazov za proizvođače. Zbog toga je važno birati otporne sorte i primeniti odgovarajuće mere zaštite. „Orah zahteva manje rada u odnosu na druge kulture, ali bez truda nema ni zarade,“ zaključuje Zujalović.
Problemi sa niskim temperaturama
Niske temperature, naročito u rano proleće i kasnu jesen, mogu značajno uticati na prinos i kvalitet plodova. Američka sorta „Čendler“, koja je jedna od najpopularnijih sorti za intenzivnu proizvodnju, pokazuje osetljivost na kasne mrazeve. „Iako je „Čendler“ izuzetno rodna sorta sa visokim kvalitetom jezgra, njena rana vegetacija je problem u hladnijim regionima. Mrazevi u aprilu mogu uništiti veliki deo roda,“ upozorava Zujalović.
Da bi se ublažio uticaj niskih temperatura, preporučuje se sadnja na mestima sa blažim klimatskim uslovima i dobro zaštićenim od vetra. Takođe, upotreba protivmraznih sistema, kao što su prskalice ili dimljenje, može pomoći u zaštiti osetljivih pupoljaka. „Važno je da proizvođači budu svesni rizika i da ulože u tehnologije zaštite kako bi osigurali stabilan prinos,“ dodaje Zujalović.
Orah se sve više pozicionira kao kultura budućnosti u Srbiji, sa velikim potencijalom za izvoz i domaću preradu. Uz pravilnu negu i planiranje, ova kultura može doneti stabilan prihod i obezbediti održivu budućnost za mnoge domaćinstva.
