U srcu Braničevskog okruga, nedaleko od Petrovca na Mlavi, nalazi se selo Kamenovo – selo koje s razlogom nosi naziv prestonica pčelarstva u Srbiji. Još 1467. godine postoje pisani podaci da je Kamenovo jedino selo u porobljenoj Srbiji od strane turaka koje je davalo harač u medu što svedoči da je pčelarstvo tada bilo razvijeno i organizovano.
Tada su postojale vrškare ili trmke, poznate i kao pletare, košnice. Med iz vrškara je mnogo bolji, kvalitetniji. I matice su jače, imaju manje saća, ali su zdravije i samim tim celo društvo je bolje,
Tokom 1924.dolazi prva košnica sa pokretnim saćem koja je zamenila dotadašnje vrškare ili trmke.
Rodila se jako zanimljiva ideja da devojke koje se udaju nose košnice u miraz, da bi se pčelarstvo proširilo.
Petar Karadžić, pčelar iz ovog sela, treća je generacija svoje porodice koja se profesionalno bavi pčelama. Danas ima oko 200 košnica, a proizvodi su mu prepoznatljivi i van lokalnih okvira.
Spomenik pčeli – jedini u Evropi
Pčelarstvo u Kamenovu ne neguje se samo u domaćinstvima. Selo se ponosi i jedinstvenim spomenikom pčeli – jedinim u Evropi i drugim u svetu. Idejni tvorac ovog spomenika je pčelar Miroslav Ljubomirović, takođe iz Kamenova.
„Postojala je tradicija da, dobiju košnicu kao sigurnost za budućnost. Pčelarstvo se ovde uvek prenosilo kao amanet“, dodaje Karadžić.
Med kao hrana i lek
Domaćinstvo Karadžića nudi bagremov, lipov i šumski med, med u saću, kao i brojne pčelinje proizvode – propolis, matični mleč, polen i preparate za jačanje imuniteta.
Posebno se izdvaja Laksan med, koji pomaže kod problema sa probavom i jačanja organizma. „Bez propolisa i Laksan meda ne idemo ni na put. To su osnovna zaštita i prirodni antibiotik“, ističe pčelar.
Pesticidi i bolesti najveća pretnja
Iako pčelarstvo u Kamenovu ima dugu tradiciju, današnji izazovi nisu mali. Najveći problem predstavljaju pesticidi i nesavesno prskanje useva.
„Na žalost, mnogi voćari ne vode računa kada prskaju. To direktno ugrožava pčele. A bez pčela ne bi bilo ni poljoprivrede kakvu poznajemo“, upozorava Karadžić.
Protiv bolesti poput varoe bori se prirodnim preparatima, uz recepture nasledene od predaka. Posebnu pažnju poklanja čistoći meda: „Naš med je uvekide na analizu , jer ne sme da se desi da se u njemu nađu tragovi antibiotika. To bi bila katastrofa.“
Spoj pčelarstva i turizma
Porodica Karadžić spojila je pčelarstvo sa ruralnim turizmom. Njihovo imanje redovno posećuju planinari, sindikati, đačke ekskurzije i penzionerska udruženja.
„Posetioci mogu besplatno da probaju med, rakiju i kafu. U dvorištu pravimo i mali vašar sa domaćim proizvodima, pa u isto vreme možemo ugostiti i do 200 ljudi“, objašnjava Petar.
Cena i potrošači
Na pitanje o ceni meda, Karadžić kaže da bi voleo da bude viša, ali se prilagođava kupovnoj moći građana.
„Nekada su kajmak i med imali istu cenu. Danas je pravi kajmak i do 2.000 dinara, dok je bagremov med oko 1.400 dinara. Mi ipak gledamo da med bude dostupan, jer želimo da ga ljudi koriste svakodnevno, a ne samo kao lek.“
Za kraj, Petar Karadžić ističe ono na šta je najponosniji: tradiciju koju nastavljaju njegova deca. „U Kamenovu je med oduvek bio više od poslastice – deo je života i kulture našeg sela.“