Intenziviranjem proizvodnje u bilo kom smeru u poljoprivredi (stočarstvo i biljna proizvodnja) dolazi do značajnih pomaka u količini proizvoda, profita, kao posledice primene savremenih tehnologija kojima se to postiže. Primenom novih tehnologija nešto se dobija dok se nešto i gubi.

Srbija spada u tehnološki nerazvijenije zemlje u odnosu na zemlje zapadne Evrope npr. ali u stalnim je težnjama da prisvoji nova znanja i iskustva, a sve to u cilju povećanja proizvodnje i povećanja profita. Stočarstvo u Srbiji je popularna grana poljoprivrede od pamtiveka, uglavnom uslovljena geografskim reljefom. Zastupljenost stočnog fonda se bazira uglavnom na govedarstvu, svinjarstvu i ovčarstvu. Usled intenzivne proizvodnje često dolazi do zanemarivanja osnovnih životnih potreba životinja (Broom D.M. and Johnson K.G., 1993) u uzgoju, tako su na primer životinje prinuđene da borave u zatvorenom prostoru, često vezane (muzna grla goveda) na jednom mestu sa nemogućnošću kretanja (Hadžić i sar., 2016) ili u vrlo ograničenom prostoru koji je skučen npr.  svinje u tovu, junad u tovu i sl.,  (Anderson D.E., Muir W.W., 2005), jedino ovce kod nas imaju tu privilegiju donekle da se kreću slobodno na ispaši kao rentabilnom načinu odgoja. Posledice ovakvog načina držanja su opravdane : boljim nadzorom nad svakom jedinkom individualnim načinom ishrane  prema posebnim potrebama svake jedinke (Donovan i sar., 2004), boljom zdravstvenom zaštitom, optimizacijom prostora za proizvodnju, kontrolom priploda (Canali i sar., 2009).

Takvim načinom držanja dolazi do povećane potrebe za ljudskom radnom snagom, kako neposrednih izvršilaca tako i stručnog kadra u vidu rukovodilaca, tehnologa, veterinara, administrativnih radnika sa jedne strane ili mehanizovanja većeg dela operativnih radnji gde je neophodno takođe prisusvo čoveka (u manjem obimu), što iziskuje značajna finansijska sredstva.

 Intenzivno mlečno govedarstvo predstavlja osnov stočarske proizvodnje kao primarna  grana za proizvodnju mleka za humanu upotrebu. Oboljenja papaka su veliki problem govedarske proizvodnje (Čulinović M.,2010., Hadžić I., Anđelić Buzadžić G., i sar.,2012), kako kod nas u Srbiji tako i u svetu (Borderas T.F., Pawluczuk B., i sar.,2004). Dermatitis digitalis (Blowey i Sharp, 1998, Blowy 2007, Cheli i Mortellaro,1974) je kombinovano oboljenje papaka goveda primarno izazvano uzročnicima bakterijskog porekla, gljivicama i virusima u manjoj meri.

Dermatitis digitalis (Hadžić i sar., 2016) ima okrugli do elipsasti oblik, oivičen beličastim prstenom, grubom dlakom koja je nešto duža od okolne i u sekunarnoj fazi (koja se brzo javlja, već nakon 2-3 dana) izgledom podseća na malinu, sa pustulama jarko crvene ili ružičaste boje, obilnim sekretom neprijatnog mirisa (slika 2.). Pojavljuje se uglavnom kaudalno na krunskom rubu papka. Nisu retki slučajevi pojave dermatitisa digitalisa i sa kranijalne strane papka i oni su uglavnom potkovičastog oblika bez veće upale okolnog tkiva. U veoma retkim slučajevima dermatitis digitalis se može pojaviti i visoko iznad krunskog ruba papka (Kielland i sar., 2009), predeo oko zapapaka, pa čak i višlje

Dermatitis interdigitalis (Hadžić  i sar., 2011, Hadžić i Pavlović, 2013) ima iste uzročnike, ali ga razlikuje mesto pojave, i to je isključivo na kaudalnoj strani meke rožine papka i u intermedijalnom prostoru papka (slika 4.). Oboljenje je teže uočljivo bez podizanja obolelog ekstremiteta (slika 3.). Bolesti papaka se progresivno šire: sa smanjenjem higijene u objektu, lošim mikroklimatom (povećana vlažnost vazduha, neredovno provetravanje, visoke temperature), zastarelom mehanizacijom i opremom koja se često kvari (mehanizmi za izđubravanje, sistemi za mužu), neadekvatnom ishranom, lošom zdravstvenom zaštitom i kontrolom zdravstvenog stanja (mastitisi, retencije, oboljenja zglobova ekstremiteta, indigestije), i kao ključnim faktorom za sve ovo, nemarnošću neposrednih izvršilaca i ne adekvatnim i ne blagovremenim reagovanjem rukovodećeg kadra. Sve ove stavke možemo podvesti pod tehnopatije.

Krave se u Srbiji drže u slobodnom sistemu (manja gazdinstva) ili vezanom sistemu u većini slučajeva. Oba sistema imaju svoje prednosti i mane. U slobodnom sistemu držanja grla su grupisana na različite načine (u zavisnosti od tehnologa koji vodi farmu) po manjim boksevima i slobodno se kreću unutar boksa na tvrdoj uglavnom betonskoj podlozi bez prostirke (Rushen i de Passille, 2006) ili sa njom u manjoj meri, zaštićene krovom od uticaja vremenskih prilika (sunce, kiša). Izđubrivanje se vrši svakodnevno uglavnom mehanički dok se periodično ručno izđubrava i sa ležišta. U vezanom sistemu, krave se drže vezane na jednom mestu određeni vremenski period (zavisi od tehnologa) zatim se premeštaju u drugu štalu isto na vez. Podloga u ovakvim stajama je po pravilu beton sa prostirkom (Whay i sar., 1997). Čovek kao bitan činilac u držanju , odgoju i eksploatisanju mlečnih goveda dužan je da se o njima brine i neguje ih na najbolji mogući način, što ga i zakon obavezuje (zakon o dobrobiti životinja). Problem nastaje kada zataji mehanizacija ili ljudski faktor što je u većini slučajeva. Loš mikroklimat doprinosi povećanju broja bakterija unutar samog objekta kao i njihovom nesmetanom razmnožavanju i širenju.

Redovno održavanje papaka (Nüske, 2007) je ključno rešenje za već nastali problem. Sa smanjenjem nivoa higijene unutar objekta dolazi do drastičnog povećanja broja obolelih jedinki od bakterijskih infekcija papaka, prevalenca u takvim slučajevima ide i do 100%. Bolesti papaka koje se javljaju u slučajevima loše higijene su : razni oblici dermatitisa (dermatitis digitalis, dermatitis interdigitalis, dermatititis papilomatosis), zatim, prodiranjem bakterija u dublje slojeve tkiva papaka nastaju razne vrste flegmona poput panaritiuma, upala tetiva, ne retko i nekroze samih kostiju papka. U koliko je već došlo do ekspanzije oboljenja papaka , problemu treba pristupiti sistematično i sa velikom pažnjom. Prvenstveno otkloniti nedostatke u procesu proizvodnje, što u ovom slučaju znači da se higijena podigne na viši nivo, redovnim i temeljnim izđubravanjem i dezinfekcijom ležišta. Cilj ovakvog postupka je smanjenje broja patogena na samom ležištu gde životinja boravi, samim tim i broja obolelih jedinki unutar zapata. Zatim poboljšanje mikroklimata unutar objekta gde životinje borave, visoka vlažnost povoljno utiče na razvoj mikroorganizama u velikoj meri, kada tome dodamo još i visoku temperaturu tokom letnjih meseci, dobijemo savršeno stanište za brojne patogene. Povećanjem temperature i vlažnosti vazduha stvaraju se idealni uslovi za razvoj patogenih bakterija, gljivica i virusa, koji utiču na povećanje broja obolelih grla od bakterijiskih oboljenja papaka. Dodamo li tome ne blagovremenu dezinsekciju i suzbijanje muva (Hadžić i sar., 2016), dolazimo do novog insulta koji prouzrokuje dodatne probleme i troškove u proizvodnji.

Materijal i metod rada

Bakterijska oboljenja papaka koja smo pratili tokom ovog ispitivanja su dermatitis digitalis i dermatitis interdigitalis, na sedam farmi u Republici Srbiji, tokom perioda od dve godine ili tokom četiri redovne obrade papaka, na svakih šest meseci. Ova dva oboljenja su izuzetno kontagiozna, imaju slične uzročnike jedino se razlikuju po mestu pojave.

Preglede na farmama je obavljao tim sačinjen od troje stručno obučenih ljudi sa višegodišnjim iskustvom u obradi i lečenju bolesti papaka.  Radnike na poslovima obrade i nege papaka je obučavao profesor Minhenskog univerziteta prof. Dr S.Nüske, dok je proveru njihovog stečenog funkcionalnog znanja radio eminentni predavač i instruktor iz oblasti obrade papaka Pieter Kloosterman iz Practical Training Center, Oenkerk u Holandiji. Svi radnici su stekli zadovoljavajuće sertifikate iz date oblasti i smatraju se sposobnim da samostalno mogu da funkcionalno obrade goveđi papak, kao i da dijagnostikuju bolesti papaka i do određene mere terapiraju obolele papke (parenteralna upotreba antibiotika je isključiva u saradnji sa nadležnim veterinarom). Kontrolu rada i kvaliteta rada je obavljao tehnolog zadužen za kontrolisanje sprovođenja svih mera i postupaka tokom obrade i lečenja papaka, kao i obradu dobijenih podataka iz evidencije svih grla koja su prošla tretman obrade i lečenja papaka.

Funkcionalna obrada papaka se odvija u tri segmenta. Redovno trimovanje i skraćivanje papaka na funkcionalnu dužinu, kontrola i terapija dijagnostikovanih oboljenja kao i mere preveniranja oboljenja papaka. Funkcionalna obrada papaka se obavlja u proseku dva puta godišnje.

Funkcionalna dužina papka iznosi kod odraslih ženskih grla 7,5 – 8,0 cm mereći od ivice krunskog ruba. Visina papaka treba da iznosi u proseku 0,5 cm i ugao koji zaklapa rožina sa tabanskim delom treba da iznosi 45° – 50° .

Bolesti papaka ne možemo u potpunosti eliminisati iz intenzivnog proizvodnog ciklusa, ali moramo učiniti sve da bi sprečili prekomernu pojavu oboljenjenja na koja možemo da utičemo, kao što su dermatitis digitalis i dermatitis interdigitalis. Tome možemo doprineti redovnom obradom papaka , svakih šest meseci, savesnim radom pri obradi papaka, preventivnim merama i postupcima, kao što su izgradnja dezobarijera i upotreba kupki za suzbijanje bakterijskih oboljenja papaka. Povećanjem broja tehnopatija na farmi goveda, dolazi do značajnih gubitaka kako u proizvodnim osobinama, tako i u ekonomskom smislu. Arhitektonski dobro urađena ležišta, pod odgovarajućim nagibom, sistemi za izđubravanje, prostirka koja se redovno menja, savesni radnici koji neposredno brinu o grlima u staji održavajući higijenu samih krava na određenom prihvatljivom nivou, sve su to preduslovi za dobru i isplativu proizvodnju. Kao i za smanjenje troškova u celokupnoj proizvodnji, a na opšte zadovoljstvo kako zaposlenih (zbog povećanja profita) tako i poslodavca. Kontinuirana i sistemska obuka svih zaposlenih na farmi, praćenje novih trendova i tehnologija u proizvodnji, poboljšavaju šansu za ispravljanje već nastalih tehnopatija. Lanac kontrole bez izuzetaka, kao i odgovornost svih zaposlenih treba podići na veći nivo sa preporučenim sankcijama za neispunjavanje obaveza.