Mnogi proizvođači se sve češće odlučuju da snabdevaju tržište zelenom salatom tokom čitave godine. Razlog za to je relativno jednostavna proizvodnja, kratka vegetacija i skromna potreba za toplotom i svetlošću. Zelena salata se pretežno gaji zbog ukusnog lišća i glavice. Veoma je cenjena zbog njenih vitaminskih vrednosti, ima malo kalorija a gotovo nimalo masti.

Za proteklih osam godina, na porodičnom imanju u selu Svileuva, Verica Lazić je sa suprugom podigla osam plastenika pod zelenom salatom na ukupnoj površini od oko 1.500 m². Iako im ovo nije osnovno zanimanje, rešili su da se oprobaju u povrtarskoj proizvodnji, pošto imaju svoju zemlju, uslove koje im pruža ovaj kraj a i, kako kaži, zato što je ova proizvodnja rentabilnija u odnosu na druge grane poljoprivrede.

Svileuva je selo u opštini Koceljeva u Mačvanskom okrugu, sa leve strane reke Tamnave. Vrlo prostrano i neravno selo gde je osnovno zanimanje meštana u poljoprivredi. U selu se nalazi Crkva Svetog Stefana osnovana 1828. godine.

Kako nam je u razgovoru istakla Verica, sorte koje ona uzgaja su puterica, kristalka, crveni i zeleni hrastov list. „Bitno je izabrati adekvatnu sortu salate za period u kojem se želi gajiti, jer postoje prolećna, letnja i zimska sorta. Ukoliko se odabere neadekvatna sorta, uspeh u proizvodnji će izostati, navodi Verica i dodaje da ako se prolećna sorta gaji zimi, može se desiti da salata uopšte ne razvije glavicu.

Pored toga, naša sagovornica navodi i da treba odabrati sorte koje su otporne na plamenjaču i trulež salate. Plamenjača salate se javlja prilikom povećanja vlažnosti i slabe ventilacije u plasteniku, naročito tokom kasne jeseni i ranog proleća.

-Zimska salata puterica, proizvodi se u periodu jesen-zima i daje čvrste glavice težine oko 400 g. Ova sorta je pogodna za duže čuvanje ubranih glavica, a izuzetno je otporna na plamenjaču salate. Kristalka salata se odlikuje kovrčavim naboranim listovima, dok sortu crveni list odlikuju sjajni listovi crvene boje, dodaje naša sagovornica.

Kako navodi Verica, salata nije zahtevna povrtarska kultura. Treba voditi računa da se zemljište pre sadnje dobro iskultivira, doda peletirano organsko đubrivo u zemlju, rasadi dobro odgajen rasad i da se redovno zaliva. Ona u svojim plastenicima ima sistem kap po kap, koji joj omogućava ravnomerno navodnjavanje i prihranjivanje biljaka.

Kako su poslednjih dana u našim krajevima zabeležene niske temperature, naša sagovornica savetuje da se koriste agril folije za direktno prekrivanje salate. Ova folija štiti biljke od niskih temperatura, obezbeđuje potreban nivo vlažnosti i zaštitu od gljivica. 

U svojoj proizvodnji, Verica proizvodi i rasad salate, koji obično traje 4-6 nedelja. Kvalitetan rasad joj omogućava da dobije lepe i čvrste glavice salate.  

Iz njihovih plastenika salata stiže pravo do naših trpeza. Glavno tržište za prodaju su zelene pijace u Beogradu. Proizvodnjom rasada, zatim svežeg i ukusnog povrća i na kraju plasiranje na tržište, ovi vredni ljudi mogu da se pohvale potpuno zaokruženim ciklusom proizvodnje. „Navike i želje potrošača određuju koju ćemo sortu salate posaditi, odnosno, gajimo ono što se može na tržište plasirati“ – dodaje Verica Lazić na kraju razgovora.