S obzirom da je ova zima,  bila blaga, možemo očekivati brojne probleme kada su u pitanju bolesti pšenice i ječma. A kako je cilj svake ratarske proizvodnje kvalitetan i visok prinos, nega i zaštita useva mora biti na visokom nivou. Brojne bolesti koje izazvaju fitopatogene gljive u usevima strnih žita.

Na njihovu pojavu uopšte, ali i na njihov intenzitet utiču brojni faktori spoljašnje sredine, blaga zima, visoka vlaga i temperatura, sortiment, gustina setve, količina primenjenih đubriva, a sve češći problem predstavlja nepoštovanje plodoreda i gajenje umonokulturi duži niz godina. U našim uslovima se javljaju bolesti koje su najopasnije u prvom delu vegetacije,siva pegavost lista, lisna rđa i pepelnica. Njihova pojava je skoro istovremena, i usled đubrenja azotom većim od stvarnih potreba i pojačane vlažnosti vazduha štete mogu biti velike. Imajući to u vidu, ratari bi pšenicu trebali prihranjivati nakon urađene N-min metode kao sigurnog pokazatelja za đubrenje. 

Praktično, u pšenici bi trebalo prvi tretman obaviti početkom proleća, do pojave drugog kolenca, kada su najopasnije pepelnica, rđa i pegavost lista.Bolesti lista potrebno je pratiti od bokorenja pa sve do klasanja, jer najbolje je tretman uraditi preventivno ili po pojavi prvih simptoma jer nijedan preparat nema eradikativni efekat, tj. ne može suzbiti bolest.

Septoria tritici (siva pegavost lista pšenice) – Spore se tokom jeseni i zime šire sa prošlogodišnjih strništa, a prenose se kišom i dodirom samih listova. Prvi simptomi u vidu sivih pega se javljaju prvo na vrhu listai na najstarijem lišću i to 14-28 dana od ostavrene zaraze. Kada utvrdimo ekonomski prag štetnosti, koji iznosi10% biljaka sa simptomima na prvom listu iznad drugog kolenca, tada je već neophodno pristupiti hemijskom tretiranju. Potrebno je sačuvati list zastavičar i dva lista ispod njega kaonosioce prinosa. Ako znamo da siva pegavost lista pšenice može uništitii do 40 % roda,onda bi u fazi vlatanja trebalo obavezno uraditi preventivnu zaštitu.

Puccinia graminis (lisna rđapšenice) – Simptomi se javljaju na listovima i na lisnim rukavcima. Usled visoke vlage i blage zime povećani su uslovi za razvoj lisne rđe. Optimalna temperatura za razvoj rđe je 20°C, ali se može javiti kada temperatura pređe 15 °C Prvi simptomi se ispoljavaju 7-14 dana nakon ostvarene infekcije, u vidu ranica, odnosno pegica narandžaste boje.Sa naličja lista one su otvorene i kroznjih pšenica gubi vodu. Prosečan gubitak roda je 10%, a usled jake zaraze može odneti i do 50% očekivanog prinosa. Tretiranje fungicidima odraditi odmah po pojavi prvih simptoma na donjem lišću, a pre širenja na gornja tri i na klas, kako bi zastavičar ostao zdrav. Protektivni fungicidi, iz grupe ditiokarbomatan isu dovoljno efikasni. Kada je upitanju rđa pšenice, treba znati da veći sadržaj proteina znači i veću osetljivost, pa treba izabrati između otpornijih sorti sa manjim procentom proteina, ili povećati broj tretmana.

Erisiphe graminis (pepelnicapšenice) – Simptomi se javljaju uproleće, tokom marta i aprila meseca, ulistovima i lisnim rukavcima, u vidu beličastih pega. Usled širenja zaraze list izgleda kao pepelom posut po čemuje bolest i dobila naziv. Pege kasnije poprimaju sivkastu boju u okviru kojihse formiraju crna telašca(kleistotecije). Preporuka je setvaotpornih sorti, i kurativna primenafungicida, kako bi sačuvali tri vršnalista.Od mera za suzbijanje bolestilista pšenice značajnu ulogu imajupreventivne, agrotehničke mere,plodored, zaoravanje žetvenih ostataka i izbalansirana prihrana azotnim đubrivima.

Pri izboru sorte prednost dati otpornijim sortama. A ukoliko suštete usled napada veće od prinosasvakako je primena fungicida isplativai opravdana.Za borbu protiv simptoma sivepegavosti, lisne rđe i pepelnice dobrerezultate daju sl. fungicidi: Tilt 25 EC0,5 l/ha (a.m. propikonazol); Acanto Plus0,6 l/ha- (a.m.pikokokstrobin+ciprokonazol), Artea 330 EC 0,5 l/ha(a.m. propikonazol + ciprokonazol),žFalon 460 EC 0,6 l/ha(tebukonazol+triadimenol+spirosamin),Duett ultra 0,4 -0,6 l/ha (a.mepoksikonazol+tiofanat metil), Prosaro250 EC 0,75-1 l/ha (a.m.
protiokonazol+tebukonazol).