KOMPOST je organsko đubrivo dobijeno fermentacijom različitih otpadaka iz biljne proizvodnje, iz domaćinstva i neupotrebljenih materija na gazdinstvu. Mesto za kompostiranje treba da je zaklonjeno od sunca i vetra. Podloga treba da je nepropusna za vodu.

Ukoliko postoje mogućnosti od drvenih letvica različitih dimenzija može se napraviti komposter.
Materijale za kompostiranje delimo na zelene i braon. Braon materijali su bogatiji ugljenikom, a zeleni azotom.

Da bi se napravi kompost dobrog kvaliteta potrebno je napraviti podjednaku mešavinu zelenog i braon  materijala, tako da prilikom spravljanja komposta potrebno je naizmenično ređati zeleni i braon materijal. U zelene materijale spadaju zeleno lišće, sveža trava, ostaci biljaka iz bašte, kesice čaja, ostaci hrane, voća i povrća iz kuhinje, zelene grane, perje i dr. a u  braon suvo lišće, suve grane, seno, slama, iglice četinara, piljevina, osušene biljke, papir i karton bez štampe i dr. Postupak pripreme komposta sastoji se u sledećem: naizmenično se mešaju braon i zeleni materijal u sloju 20 do 30 cm, zatim tanjih slojeva (2 do 5 cm) zemlje sa dodatkom mineralnih đubriva ili stajnjaka. Kompostna gomila se formira do visine 1 do 1,5 m, dobro navlaži vodom, prekrije tankim slojem zemlje i ostavi da se u određenom vremenu izvrše neophodne promene, odnosno zgorevanje.

Radi aeracije i  homogenizacije materijala kompostnu gomilu je potrebno na svakih 1,5 do 2 meseca promešati, kako bi se za 4 do 6 meseci dobio zgoreli kompost. Uzima se da tako pripremljen dobro zgoreli kompost ima sledeći sastav: 75% vode, 0,2 – 0,5 N, 0,1 – 0,2 % P2O5 i 0,2-0,4 % K2O i 0,5-3,0 % CaO. 

Kompost je univerzalno đubrivo. S obzirom na način dobijanja i proizvodnje ne tako velike količine najviše se koristi u baštama, vrtovima,
a posebno u hortikulturi. Prilikom primene meša se sa zemljom u odnosu 1:4. Dejstvo mu je brzo i traje godinu dana.