Seno je  kabasto hranivo i predstavlja vrlo značajnu hranu u ishrani krava i mlađih kategorija, a često služi i kao jedino hranivo u ishrani manje mlečnih krava. Seno sadrži energiju, proteine, mineralne materije i vitamine ali je vrlo značajno i za održavanje fiziološkog stanja buraga i masnoće mleka.

Na kvalitet sena veliki uticaj imaju faza razvitka biljaka, način sušenja, način lagerovanja, dužina lagerovanja i način na koji se ono upotrebljava. Loš kvalitet sena vrlo često nastaje kada se biljke kasno pokose, to jest kada trave isklasaju, a detelina i druge leguminoze formiraju mahune. Zato je najbolje vreme za kosidbu trava početak klasanja, a za deteline i druge leguminoze početak cvetanja.

Seno se može lagerovati samo ako mu je vlaga niža od 14%. Kada su u pitanju vrste sena, razlikuju se livadsko seno, lucerkino seno, seno od različitih vrsta detelina i seno ostalih leguminoza. Ako je dobrog kvaliteta, livadsko seno predstavlja veoma dobro hranivo. Kvalitet mu zavisi od botaničkog sastava trava i načina spremanja. Sadrži oko 5% svarljivih proteina, oko 0,6% kalcijuma i 0,2% fosfora. Seno od lucerke predstavlja najkvalitetnije kabasto hranivo za ishranu krava i njihovog podmlatka. Sadrži oko 12% svarljivih
proteina ako je lucerka pokošena na početku cvetanja, 1,4% kalcijuma i oko 0,25% fosfora, a sadrži i dosta karotina ako je seno pravilno osušeno i ako je zadržalo zelenu boju sa dosta lista. Seno crvene deteline i žutog zvezdana takođe mogu biti dobar izvor hranjivih materija ako se pokose na početku cvetanja i pravilno pripreme. Sadrže 7-9% svarljivih proteina i zadovoljavajuću količinu mineralnih materija.
Od ostalih suvih kabastih hraniva treba pomenuti slamu i kukuruzovinu koje nemaju većeg značaja u proizvodnji mleka.

Slama i kukurozovina su prilično gruba i teško svarljiva hraniva. Slama žitarica je siromašna u sadržaju hranjivih materija i eventualno se može uključiti u obroke zasušenih krava i starijih junica ako nema dovoljno kabaste hrane. Kvalitet slame može se poboljšati na nekoliko načina: fizičkim putem (mlevanjem i seckanjem), hemijskim putem (tretiranje hemijskim sredstvima), biološkim putem (korišćenjem celulitičkih enzima koji razlažu celulozu i hemicelulozu), izdvajanjem svarljivih delova slame i selekcijom žitarica sa svarljivijom slamom. Svi ovi načini i metode poboljšanja kvaliteta slame za sada nemaju nekog ekonomskog značaja.