Origano (nauč. naziv Origanum vulgare), je važna kulinarska i lekovita biljka koja se koristi u medicini i kulinarstvu hiljadama godina, sa velikim brojem potencijalnih koristi od zdravstvenog značaja. Opšta vrsta ,Origanum je aromatična biljka, roda koja obuhvata majoran i origano.

Origano je višegodišnja biljka, tipično raste od 20 cm do 80 cm u visinu, suprotnih i maslinasto zelenih listova, rastu približno od 1 cm do 4 cm u dužinu. Premda raste i kao jednogodišnja biljka u hladnijim uslovima, jer često ne prežive zimu. Cvetovi su ljubičasti i oblika ašova, 3-4 mm dužine, sa uspravnim šiljcima. Origano se sadi u rano proleće, billjke se sade na 30 cm na sasvim suvom tlu, punom sunca. Voli vruću, relativno suvu klimu ali ne i ustalim sredinama. Hemikalije koje biljci daju jedinstven i prijatan miris su timol, pinene, limonen, karvakrol, ocimen, i kariofilen.

Ne samo da origano obezbeđuje odličan ukus hrani, takođe postoji i značajan broj zdravstvenih tvrdnji vezano za moćna antioksidanska, antiviralna i antibakterijska svojstva (osobine). Origano ima veoma prijatan aromatični miris. Biljka se koristi za lečenje poremećaja raspiratornog trakta (sistema), gastrointestinalni h poremećaja, menstrualni grčevi, i poremećaji urinarnog trakta. U antičkoj Grčkoj je bio veoma cenjen zbog svojih lekoviti svojstava, Hipokrat ga je koristio za ubrzavanje porođaja i kod lečenja hemoroida. Biljka se takođe primenjuje lokalno, i pomaže pri lečenju mnogih pormećaja sa kožom, kao što su akne i perut. Origano sadrži: vlakna, gvožđe, mangan, vitamin E, kalcijum, omega masne kiseline, triptofan. Origano je takođe bogat izvor vitamina K (pospešuje rast kostiju, održava koštanu gustinu i pospešuje proizvodnju proteina za zgrušavanje krvi.), moćan je dietetski antioksidans (poboljšava u borbi protiv infekcija). Poseduje antibakterijske osobine, jer ulje origana je moćan antimikrob i ima prednost u suzbijanju mikroorganizama jer bakterije ne razvijaju otpornost kao što razvijaju na klasične antibiotike. Zato što sadrži važna jedinjenja karvakrola (najjači poznati prirodni antiseptik) i timola iz grupe fenola.

Origano poseduje jaka antiinflamatorna svojsta za to što sadrži aktivni sastojak, poznat kao beta-kariofilen koji se može enentualno koristiti protiv oboljenja kao što su ostereporoza i arterioskleroza. Druge zdravstvene prednosti origana, u lečenju drugih bolesti i stanja su prehlada, bol u mišićima, umor, osip, perut, alergije, zubobolja, hroničnih glavobolja, bola u uvetu, upale sinusa, protiv nadimanja, crevnih parazita, bronhitisa, kao sredstvo za iskašljavanje, kod srčanih stanja, menstrualnih grčeva, odbija insekte. Nedavna dešavanja otkrila su da pozitivno na zdravlje utiče i u borbi protiv dijabetesa, i to u kulinarskim biljkama. Naučnici za hranu su otkrili da popularne kulinarske biljke ruzmarin, origano i majoran sadrže jedinjenja koja mogu potencionalno da upravljaju dijabetesom tipa 2, na sličan način kao trenutno propisani lekovi.

Neželjena dejstva i mere predostrožnosti – Prilikom konzumiranja origana može da izazove poremećaj u želucu kod nekih ljudi. Osim toga, oni koji su alergični na biljke i porodice Lamiaceae (kao što su bosiljak, lavanda, menta, i žalfija) trebaju biti oprezni jer one mogu takođe razviti alergijsku reakciju na origano.

Ova začinska biljka veoma je zastupljena u grčkoj, španskoj, italijanskoj i turskoj kuhinji. Savršen je dodatak omletu, italijanskim sosovima, jelima sa paradajzom, jagnjetinom i povrćem. U teksaško-meksičkoj kuhinji koristi se uz kim, čili, beli i crni luk. Ima široku primenu u kuhinjama i Mediteranskog basena, na Filipinima i Latinskoj Americi. U turskom kulinarstvu, oregano se uglavnom koristi za začinjavanje mesa, posebno za ovčetinu i jagnjetinu. Osušeni i mleveni listovi origana se najčešće koriste u Grčkoj, da daju ukus grčkoj salati i obično se dodaje u ulje/sos od limuna i maslina koji se koristi kao preliv za ribu ili roštilsko meso i casseroles.