Začinska paprika u našoj zemlji se gaji na oko 3.500 hektara i značajna je sirovina za prerađivačku industriju, a osim toga, predstavlja važan izvozni proizvod. Da bi se proizveo jedan kilogram fine začinske paprike potrebno je preraditi od 7 do 10 kilograma sveže. Svaka etapa u proizvodnji, od okopavanja, pa do branja, a zatim sušenja, prebiranja, mlevenja, povezane su sa mnogo ručnog rada.  U mestu sa oko 2.500 žitelja, od kojih su 86 odsto Slovaci, uvereni su da u gložanskom zemljištu postoji neki poseban sastojak koji naročito prija „baburi“.

Domaćinstvo Ane Fekete, broji četiri generacije po ženskoj liniji. Uzgajaju i prerađuju papriku.

Ana Fekete ističe  da za dobru proizvodnju paprike potrebna je dobra zaštita. Najbolje bi bilo preći na organsku proizvodnju. Prava paprika zahteva dosta truda, okopavanje, zalivanje, kopanje cele godine.

-Za uzgoj odabrane sorte začinske paprike, potrebna  je odgovarajuća agrotehnika. Uz mineralna biljna hraniva, neophodna su organska biljna hraniva, kompostirani stajnjak (glesnjak), i zeleno đubrenje, tečni biostimulatori i odgovarajući preparati za kontrolu bolesti, ističe Ana.

Ako u ishrani paprike nema dovoljno organskih biljnih hraniva, biljka ne može da sintetiše dovoljno vitamina. Za čuvanje vitamina, hranljivih vrednosti, boje i mirisa, začinsku papriku ne treba sušiti, nego dehidrirati na dozvoljenoj temperaturi do 48 °C. Takva tehnika postoji u Srbiji sa priznatim patentima kompletiranog agregata za dehidraciju povrća i voća.

Crvena začinska paprika je osušen i samleven plod  jednogodišnje biljke. Sastojci koji daju ljut ukus paprici su alkaloidi od kojih je najvažniji kapsaicin. Ukoliko ova supstanca nije prisutna u paprici, ona ce imati veoma prijatan slatkast ukus jer sadrži prilicnu količinu šecera. Glavna bojena materija u paprici je kapsantin, i njegov sadržaj, odnosno sadržaj ukupnih bojenih materija je uglavnom od 1,7 do 3 g/kg. On zavisi od kvaliteta, sorte i stepena zrelosti paprike. 
Spremanje jela u mađarskoj kuhinji se bez ovog začina ne može ni zamisliti, a može se dodavati raznim jelima- sosovima, paprikašima, jelima sa mesom, ribom, jajima, paštetama, salatama i dr. Zdravim osobama se preporucuje korišcenje ovog začina za poboljšanje apetita i bolje varenje. 

Specijaliteti koje spremaju za posetioce su starinska jela, štrudla, supe, pečenje.