Čičoka, poznata i kao divlji krompir, morska repa, jerusalemska artičoka, zemljina kruška – biljka čičoka (lat. Helianthus tuberosus) je čuvena po svojim brojnim lekovitim svojstvima, pre svega zahvaljujući inulinu koji je naročito značajan za dijabetičare.
Ova višegodišnja biljka vodi poreklo iz Severne Amerike. Čičoka je višegodišnja vrsta. Kao divlja raste samoniklo pored puteva, pruga i po napuštenim površinama, a gaji se kao jednogodišnja biljka. Ima moćan, snažno razvijen koren koji prodire duboko u zemlju, zbog čega je i jedna od najotpornijih korenastih kultura prema suši. Ima skromne zahteve prema toploti, dok zahteva intenzivno osvetljenje i tipična je biljka kratkog dana.
U našim uslovima cveta kasno, pre nastupanja jesenjih mrazeva i obično ne donosi seme pa se razmnožava krtolama. Ova kultura se i gaji zbog krtola, koje su slične krtolama krompira – bele do ljubičasto crvene boje, dužine do 10 cm i širine 5 – 7 cm. Čičoka formira jednogodišnje stablo koje je u početkku zeljasto, a kasnije odrvenjava, visine je od 1,5 do 3,5 m. Stablo, grane i lišće obrasli su grubim dlačicama. Cvetovi su glavičasti, slični cvetovima suncokreta, ali su znatno sitniji. Čičoka je veoma kvalitetno povrće, visoke hranljive vrednosti i lekovitih svojstava. Ovo povrće još nazivaju divlji krompir, slatki krompir, a kako ukusom kao kuvana podseća na artičoku u literaturi se nalazi i engleski naziv „Jerusalimska artičoka“.
Čičoka – Helianthus tuberosus, artičoka – Cynara scolymus i slatki krompir – Ipomea batatas su povrtarske vrste koje međusobno nemaju nikakve sličnosti. Cveta pre nastupa jesenjih mrazeva i ne donosi seme. Razmnožava se gomoljima, kao i krompir. U zemlji uvek ostane dovoljno sitnih gomolja iz kojih se iduće godine obnjavlja. Berba čičoke se obavlja tek pošto mrazevi unište zelenu masu. Inače, stabljike rastu do 2 m visoko. Krtole se teško čuvaju preko zime. Treba ih utrapiti u vlažan pesak, kao šargarepu ili celer, a ne čuvati kao krompir. Mogu da ostanu i na njivi, odakle se vade prema potrebi. Gaji se sadnjom gomolja rano u proleće, u redove, 100 x 60-70 cm, po dva u kućice, na 7-10 cm dubine.
Hladnija temperatura zemlje poboljšaće i ukus i teksturu čičoke. Ako su zime hladne u vašem kraju, izvucite svoje plodove u kasnu jesen, barem dve nedelje nakon prvog mraza.
Koristite viljušku za kopanje i počnite da otkopavate sa jedne strane, pa napipavajte i prstima. Čičoke nekad mogu biti baš duboko. Dokle god se zemlja nije smrzla, možete tokom cele zime postepeno otkopavati svoje čičoke. Isperite čičoke pod mlazom vode i utapkajte ih krpom, pa ih ubacite u frižider ili podrum.
Na sunčanoj strani dela bašte u kom gajite čičoke, posadite pasulj penjavac, kom će stabljike jerusalimskih artičoka odlično poslužiti kao merdevine.
