Ukoliko vas prolećno sunce o navede u plodnu i bogatu mačvansku ravnicu, jedno od mesta koje bi trebalo da uvrstite u vašu putanju jeste selo Glušci, u opštini Bogatić. U njegovom srcu nalazi se Etno park „Avlija“, imanje koje ni najveće protivnike romantike neće ostaviti ravnodušnim.

Pre svega, ovo seosko domaćinstvo će vas svojim detaljima i zanimljivim starinama već na samom ulazu vratiti u neko drugo, jednostavnije i bezbrižnije vreme. Izložba originalnih bečkih fijakera iz 19. veka i drvenih seoskih sanki sa početka dvadesetog na prvi pogled izgledaju kao nešto što ste već mnogo puta do sada videli. Međutim, ako im u miru i tišini ovog seoskog ambijenta posvetite nekoliko trenutaka vaše pažnje, sigurno će razigrati vašu maštu.

Možda ćete poželeti da upregnete velikog snažnog konja, okitite čeze prvim prolećnim mirišljavim cvećem i uputite se u neko od susednih mesta po onu onu lepu devojku kojoj još nikada niste izjavili ljubav.  Moguće je i da dobijete inspiraciju da vašoj deci dočarate kako se nekada na selu živelo. Da im objasnite koliko je život naših predaka bio težak kada su po dubokom snegu morali da vuku drva za ogrev u starim drvenim sankama, ili putuju u njima kilometrima daleko da bi preneli važne vesti rođacima u udaljenom selu. Svako dete će posle takve priče umeti više da ceni udobnost savremenog života, čak i ako nema najnoviji model pametnog telefona, svemogućeg kompjutera, ili vasionskog automobila.

Goran Vuletić, vlasnik Etno parka „Avlija“, verovatno će vas posle toga pozvati u restoran, odnosno „Krčmu Lazarevu“, na preukusne domaće specijalitete. Ispričaće vam kako je pre desetak godina maštao da radosne životne trenutke njegove porodice i prijatelja spoji sa čarima seoskog ambijenta. U međuvremenu je njegove ideje začinila ljubav prema tradiciji i kulturi, pa je porodično imanje postalo turistička atrakcija.

Pokazaće vam retke raznimljive eksponate, stare pegle, ćupove, ćilime, peći, kredence, slike sa motivima života na selu, a onda će vas ponuditi neodovljivim voćnim vinima sa medom, kozjim sirom u hrastovoj kori, tek pripremljenim specijalitetima od mesa i slatkim poslasticama po tradicionalnim receptima.

Ukoliko  posle ovakvog ugođaja ne žurite dalje svojim putem i ne odlučite da prespavate u etno konacima uz neku dobru staru knjigu iz biblioteke, verovatno ćete, baš kao i mi, o Glušcima i ovom Etno parku ubrzo pričati drugim ljudima. Naki od vas možda će dobiti ideje kako da na svom imanju ujedine jednostavnost i lepote seoskog života sa potrebama zahtevnih mušterija. Ukoliko zaista iskreno to poželite, nemojte da odustajete. Uz stvaralačku energiju i kreativnost svaka dobra ideja može da postane stvarnost, tradicija može da preraste u visoku modu, a uživanje u biznis.