Tokom juna u voćnim zasadima treba nastaviti sa izvođenjem agrotehničkih i pomotehničkih mera kako bi se obezbedili optimalni
uslovi za rast i razvoj voćki.

Održavanje zemljišta

Ova mera ima za cilj stvaranje optimalnih uslova u zemljištu za razvoj korenovog sistema. U našim uslovima stalna obrada ( jalovi ugar) daje najbolje rezultate. Redovnom obradom se uništavaju korovi koji su velika konkurencija voćkama u vodi i hranivima , razbija se pokorica čime se utiče na bolje čuvanje vode u zemljištu i omogućava bolja aeracija. Međuredna obrada se izvodi tanjiračama ili frezama,a u redu okopavanjem ili korišćenjem bočnih freza. Može se koristiti kombinacija međuredne obrade a u redu korove suzbiti primenom herbicida ( u mladim zasadima treba izbegavati primenu herbicida  već okopavanjem uništiti korove oko voćki). Održavanje zemljišta zatravljivanjem je nepovoljan način održavanja zemljišta.
Preporučuje se samo ukoliko se zasad navodnjava ili na nagnutim terenima gde je otežan pristup mehanizacije.
Ukoliko prihrana zasada sa azotnim đubrivima nije obavljena tokom maja potrebno je đubrenje obaviti što ranije u junu.

Kasno đubrenje azotnim đubrivima može da dovede do poznijeg završetka vegetacije i nesazrevanja tkiva letorasta što smanjuje otpornost prema mrazu. Obradu zemljišta treba uskladiti sa đubrenjem, obradu treba uraditi posle rasturanja đubriva kako bi se ono obradom unelo bliže korenu i brže stavilo na raspolaganje voćki. Ukoliko se primeti nedostatak nekog elementa može se reagovati primenom folijarnih đubriva. Folijarna đubriva deluju brzo i mogu se koristiti u kombinaciji sa pesticidima kada se vrši tretiranje protiv prouzrokovača bolesti i štetočina.

U zavisnosti od količine i rasporeda padavina kao i od temperatura potrebno je voćkama obezbediti dovoljne količine vode.
Malo je voćnih zasada koji se navodnjavaju na našim terenima. U junu potrebe za vodom su naročito izražene u proizvodnji maline jer se ona nalazi u fazi razvoja i sazrevanja plodova. Na nižim terenima koji su  topliji ova mera je naročito značajna i neophodna ukoliko se želi
uspeh u proizvodnji. Iako su maj i jun po pravilu meseci sa dosta padavina, i na višim nadmorskim visinama pojedinih godina potrebno
je zalivati malinjake zbog nepravilnog rasporeda padavina i povišenih temperatura. Od načina navodnjavanja najbolje je navodnjavanje po sistemu kap po kap. Ovim sistemom obezbeđuje se ravnomerno natapanje površine zemljišta duž reda maline. Može se instalirati i na nagnutim terenima gde je najveći broj malinjaka i zasađen, a velika prednost ovog sistema je manji utrošak vode. Kroz sistem za navodnjavanje može se primeniti i đubrenje vodorastopivim đubrivima. Prednost ovog navodnjavanja je što se kapanjem ne kvase plodovi pa je smanjena opasnost od pojave truleži ploda maline.

Zelenom rezidbom se uklanjaju mladari koji imaju nepovoljan položaj u kruni, vodopije, mladari koji se ukrštaju, oni koji rastu pod
oštrim uglom, povređeni i oštećeni mladari. Zelena rezidba se izvodi po završetku aktivnog vegetativnog
porasta što se u našim agroekološkim uslovima dešava od polovine juna do početka jula. U zasadu šljive potrebno je ukloniti i izdanke (tzv.metilj) koji su nepotrebni potrošači vode i hrane ( ova mera je obavezna ako se korov u zasadu suzbija herbicidima).
Zelena rezidba se primenjuje i prilikom formiranja uzgojnog oblika. Ovom rezidbom se potencira porast mladara koji imaju povoljan položaj i od kojih će se formirati osnovne grane krune.