Prema potrebama za toplotom vazduha, povrće delimo na grupu toploljubivih vrsta (paprika, paradajz, krastavac, lubenica, pasulj, tikva i dr.) za čiji je porast optimalna temperatura od 22 do 25 stepeni, zatim na grupu sa srednjim zahtevom za toplotom (cmi i beli luk, praziluk, šargarepa, peršun, cvekla, celer, grašak, spanać, salata) s optimalnom temperaturom za rast od 16 do 19 stepeni i na grupu sa manjim potrebama za toplotom (kupusnjače, rotkva, rotkvica, repa, ren), s optimalnom temperaturom za rast od 13 stepeni.
Za sve vrste povrća u vreme nicanja, cvetanja, obrazovanja i zrenja plodova i semena potrebna je za tri do četiri stepena viša temperatura od navedenih.
U zaštićenom prostoru, kao posledica visokih letnjih temperatura na biljkama se mogu pojaviti ožegotine, vrlo često se na plodovima mogu pojaviti crne fleke, a može doći i do propadanje biljaka.
Postavljanje zaštitnih mreža ima za cilj da osim visokih temperatura i preterane osvetljenosti biljke zaštiti i od vremenskih nepogoda – grada. Ove zaštitne mreže, izrađene od polietilena, prekrivene Al- prevlakom, mogu se razlikovati po boji, gustini i strukturi. Osim navlačenjem preko folije mogu se koristiti i u proizvodnji povrća na otvorenom prostoru.
Cilj osvežavajućih zalivanja je da se prolaskom kapi vode vazduh osveži. Temperatura se snižava isparavanjem kapljica vode sa lišća, a zatim isparavanjem vode iz zemljišta. Svakako da bolju i efektniju zaštitu od visokih temperatura i preterane osvetljenosti pruža upotreba zaštitne mreže, a u savremenijem sistemu proizvodnje u zaštićenom prostoru i upotreba Al-ekrana koji leti ne dozvoljavaju (stvaranjem difuzne svetlosti) „nepoželjno“ zagrevanje, a tokom zime utiču na povećanje temperature vazduha u zaštićenom prostoru.
Preporuka je da zaštitu povrća od visokih temperatura treba obaviti pre nego što se pojve znaci oštećenja na biljkama.
