Plodovi šljive imaju široku upotrebu. Koristi se kao prvoklаsno sveže voće i kаo sirovinа zа industriju prerаde voćа. Plodovi šljive su znаčаjni kаo robа zа izvoz u svežem stаnju, а kаo sirovinа zа sušenje i kаo osušeni plodovi predstаvljаju proizvode visoke vrednosti. Privredni znаčаj šljive je još i u tome što onа uspevа i u zаbаčenijim brdskim predelimа oštrijeg reljefа, što je dobre rodnosti i što imа veliku tehničku vrednost drvetа koje se može koristiti zа dekorаtivne svrhe.
Plodovi šljiva mogu da se koriste i za proizvodnju pekmeza, džema, marmelade, kompota, slatka, soka, koncentrata, solidpeka, kandiranog voća, voćnih salata, knedli od šljiva i kao pasterizovani i zamrznuti.
Od prosečne godišnje proizvodnje šljiva u Jugoslaviji koja je iznosila 691.000 t (1974-1979), u svežem stanju se trošilo oko 69.100 t ili 10%, a na preradu je odlazilo oko 621.900 t ili 90%. Upotreba šljiva bila je vrlo jednostrana i neracionalna. Oko 85% plodova šljiva namenjenih preradi odlazilo je u rakiju šljivovicu, a ostatak se uglavnom sušio i prerađivao u pekmez. I danas se način upotrebe plodova šljiva nije bitnije promenio. Više od 75% sveže šljive proizvedene u Srbiji se preradi u rakiju.
Stona šljiva. Plodovi sorti čačanske rane, čačanske lepotice, čačanske najbolje, čačanske rodne, požegače i italijanke predstavljaju dobre stone šljive. U svežem stanju plodovi se prodaju u vrlo ograničenim količinama, svega oko 1,5%.
Suva šljiva. Srbija je dugo bila prepoznatljiva po izvozu sušene šljive. Proizvodnja suve šljive u Srbiji doživela je katastrofalan pad od 66.000 t u 1923. godini do 720 t 2000. godine. Danas izvoza sušene šljive praktično i nema (prosečno oko 1000 tona godišnje). Razloga za to ima mnogo, ali je najvažniji onaj da su novi uslovi i zahtevi kvaliteta sušene šljive takvi da sušena šljiva, koja se ranije izvozila, danas ne ispunjava stroge kriterijume kvaliteta.
Za sušenje su pogodni plodovi sorti domaće šljive, požegače, aženke, vangenhajmove, italijanske, valjevke, jelice i čačanske rodne.
Šljivovica. Oko 80% godišnjeg roda šljive Srbije se preradi u šljivovicu. Sorta šljive Požegača decenijama je bila glavna sirovina za proizvodnju šljivovice vrhunskog kvaliteta.
Odvajanjem koštica, u toku prerade šljiva, može se dobiti šljivovica veće zdravstvene vrednosti.
U radu Popovića i sar 2002. ispitane su senzorne karakteristike šljivovice dobijene od sorti Čačanske lepotice, Čačanske najbolje, Čačanske rodne i Požegače. Najbolje je ocenjena šljivovica proizvedena od Čacanske lepotice bez koštica.
Poređenjem rakija proizvedenih od plodova šljiva sa košticama i rakija proizvedenih od plodova šljiva bez koštica, utvrđeno je da se prisustvo koštica u toku prerade šljiva negativno odrazilo na senzorne karakteristike šljivovica od čačanskih sorata, dok je pozitivno uticalo jedino na miris i ukus šljivovice sorte Požegača.
Srbija je veliki proizvođač rakije šljivovice. Potrebno je raditi na međunarodnoj zaštiti srpske šljivovice kao robne alkoholne marke.
Pekmez. Zahvaljujući dobrim tehnološkim osobinama, sve tri sorte Stenli, Čacanska rodna i Pozegača mogu se koristiti za proizvodnju kvalitetnog pekmeza.
Suva šljiva i rakija šljivovica su naši najvažniji proizvodi od šljive. Nažalost, brojni problemi, a naročito izbor sorata, tehnologija prerade i način pakovanja, doveli su dotle da naša suva šljiva i rakija šljivovica nemaju visok i standardan kvalitet, pa ne mogu da izdrže konkurenciju na međunarodnom tržištu.
Zamrznuta šljiva. Od 2008. godine počeo je izvoz zamrznute šljive iz Srbije. Šljive se zamrzavaju u klasičnom tunelu (-34°C/20h) ili u protočnom tunelu (-34°C/15 min). Zamrznuta šljive čuva se na -18°C kao poluproizvod. Duboko zamrznuta šljiva se seče ručno ili mašinski.
