Holandija je drugi izvoznik poljoprivrednik proizvoda u svetu, odmah posle SAD, a pre svega zahvaljujući stalnom razvoju i primeni inovacija u poljoprivredi. Holandija je mala zemlja koja hrani ceo svet i koja je postala generator poljoprivrednog napretka u Evropi. Za to je, zadužen „zlatni trougao“ – država, privatni sektor i akademska zajednica. Srbija želi da se osloni na iskustva Holandije u digitalizaciji i izgradnji inovacionog ekosistema, jer je ona jedan od lidera EU u tom polju, posebno kada je digitalizacija poljoprivrede u pitanju.
Holandija je po površini mala zemlja, skoro upola manja od Srbije, a ipak je posle Sjedinjenih Američkih Država najveći izvoznik u oblasti poljoprivrede. Izvozom agrarnih proizvoda ostvaruje oko 82 milijarde evra godišnje, pritom oko 11 milijardi evra ostvari hortikultura, što potvrđuje značaj ovog segmenta poljoprivredne proizvodnje u Holandiji. Takav uspeh omogućava nam da znatnu sumu novca ulažemo u istraživanje i inovacije, što doprinosi većoj konkurentnosti, koja je rezultat dugogodišnjeg rada, istraživanja, ali i kvalitetne obuke i usavršavanja kadrova. Zbog toga je uspostavljanje saradnje između univerziteta u Holandiji i Srbiji veoma važno, jer se zajedničkim radom postižu najbolji rezultati. Srbija, koja je na putu ka Evropskoj uniji, ima velike šanse za razvoj u oblasti poljoprivrede jer poseduje izuzetne uslove: kvalitetnu radnu snagu, dobar geografski položaj, dobru klimu, a to treba iskoristiti.
Holandske naučne kuće i instituti svetski su centar istraživanja biljaka i njihovog uzgoja. Ovdašnji istraživači iz javnog i privatnog sektora razvijaju trenutno nekoliko metodologija, a u toku je politička debata o njihovoj primeni u programima oplemenjivanja. Sve je stiglo i do holandskog parlamenta koji je usvojio stavove da proizvode cisgeneze i mutacija za primenu tehnologije CRISPR-Cas9 ne bi trebalo regulisati prema zakonu koji se odnosi na genetsku modifikaciju. Ovo je sada zvanična vladina politika. Međutim, predlog za primenu te politike, otvorio je puno rasprava ovog leta i u toku je široka diskusija o budućnosti biotehnologije.
Pomenimo, otkrićem sistema CRISPR-Cas9 dobijeno je oruđe koje omogućuje zahvate u genome živih bića dosad neviđenom preciznošću i lakoćom. Dok je korist CRISPR-Cas9 tehnologije za istraživačke svrhe nemerljiva i neupitna, otvoreno je pitanje koliki će biti uticaj na ljudsku svakodnevnicu, hoće li zaživeti u kliničkoj primeni i hoće otvoriti vrata prepravljanju ljudskog genoma i na kraju, ljudske vrste.
Kako su se uverili novinari iz Srbije koji su nedvno boravili na kongresu međunarodne asocijacije agrarnih novinara IFAJ u Holandiji, Univerzitet u Leidenu zajedno sa Univerzitetom u Gentu u Belgiji imao je udela u razvoju transgeneze. Na praktičnom nivou, Holandija je kandidat broj jedan za prava uzgajivača biljaka s obzirom na to da se preko 1.000 novih sorti registruje svake godine.
Ovo nije novi fenomen: Holanđani su videli dobar posao u cveću još u 17. veku kada su plaćene ogromne cene za lukovice tulipana – novost u to vreme u ovom delu sveta. Ova „tulipmanija“ je bila kratkotrajna.
Oko 1800, međutim, uspešno su porodična gazdinstva, na kojim se bazirala holandska poljoprivreda, krenula sa semenom povrća, u prvom redu s krompirom, a potom i sa krmnim biljem i drugim kulturama. Još tada su Holanđani stekli reputaciju najboljih svetskih stručnjaka u istraživanju i uzgoju biljaka.
Početkom 2017. godine, ministarstvo nadležno za GMO započelo je sa planiranjem javne rasprave, koja je pokrenuta u decembru pod nazivom „Ka budućoj biotehnološkoj politici“, koja podrazumijeva crvenu, belu i zelenu biotehnologiju. Pokrenuta je internet stranica, koju je podržao Muzej nauke NEMO u Amsterdamu – www.biotechnologie.nl.
