Dugovečna mirisna zeljasta planinska biljka. Listovi su na dugačkim drškama i sa liskama izdeljenim na krupne režnjeve. Ima do 1 m dugacke, kao prst debele rizome koji puze skoro po površini zemlje. Rizom je dobro razvijen, krupan (macros= krupan) dužine 10-15 cm, sa ljuspastim zaliscima i koso postavljen.

Zdravac može da se razvija skoro na svakom zemljištu. Voli vlažna i polusenovita mesta, ali dobro će se prilagoditi, kako na sunčanim, tako i u senovitim delovima. Biljka dostiže visinu od 30 od 40 cm, stabljika je uspravna, a listovi su podeljeni na krupne režnjeve, mirisni i meki. Cvetovi su jednostavnog oblika, ružičasto – ljubičaste ili bele boje i oblikom podsećaju na rodin kljun. Cvet se sastoji od pet okruglastih latica. Cveta od sredine proleća i u rano leto. Rizom (podzemno stablo) je dugačak, dobro razvijen i sočan. Razmnožava se semenom ili deobom bokora. Sadi se na rastojaju od 40 do 50 cm razmaka. Može da se gaji i u saksijama.

Reč je o višegodišnjoj, mirisnoj planinskoj biljci koja sadrži etarska ulja, tanine (najviše ih ima u rizomu), holin i flavonske heterozide. Veruje se da može da oporavi i ojača organizam. Stabljika je uspravna, sa brojnim listovima koji su na tankim, dugim peteljkama. Cvetovi su uspravni, crvenkasto-ljubičastih krunica. Osim što je zdravac rasprostranjen na senovitim mestima u brdskim i planinskim područjima, gaji se i kao baštenska vrsta. Kao lekovita sirovina upotrebljava se rizom (podzemno stablo), koji se vadi u rano proleće (može i u jesen), pre nego što biljka počne da se razvija, a zatim suši na suncu. U narodnoj medicini upotrebljava se kao sredstvo za površinsko skupljanje tkiva, lečenje manjih oštećenja i zapaljenja kože i sluzokože, kao i protiv upala sluzokože organa za varenje.

U narodnoj medicini zdravac je poznat od davnina po svojoj lekovitosti.

Vekovima je zdravac deo narodne tradicije kao simbol zdravlja, dugog života i sreće. Zato verovatno nije slučajno, ni što je ova biljka nazvana imenom zdravac. Verovalo se da najveću snagu ima zdravac ubran na biljani petak uoči Đurđevdana. Iako su se tada brale i druge biljke, sam ritual se zvao idenje u zdravac. Devojke i momci su brali zdravac i druge bijke sa željom da se snaga mladog bilja prenese na ljude i stoku. Ubran zdravac se stavljao u vodu u kojoj su se ljudi kupali na Đurđevdan i Uskrs. Uz dren i grabež, zdravac se tradicionalno stavljao u vodu kojom su se umivali ukućani na Đurđevdan, i time je trebalo da se osigura dobro zdravlje tokom cele godine. Za ovaj praznik su se pleli i venčići uz pesmu „Zdravče, venče, cveće mirišljavo“, koji su ukrašavali devojački vrat. I mladići su se tada njime kitili, „da budu zdravi kao zdravac“.

Kafenu kašiku zdravca preliti šoljom (200 ml) ključale vode. Sud poklopiti i ostaviti da stoji 15 minuta. Procediti i piti dva do tri puta dnevno po šolju čaja između obroka.