Paprika (Capsicum annuum) vodi poreklo iz južnog Meksika, srednje Amerike i tropskog dela južne Amerike. Prvi čovek koji je preneo papriku iz Amerike u Evropu bio je Krstofer Kolumbo, đenovljanin koji je otkrio Ameriku.
U Srbiju je stigla iz Turske u 17. veku. Paprika zahteva dobro pripremljeno zemljište visoke plodnosti i optimalne vlažnosti. Listovi se javljaju pojedinačno ili u grupama i kod ljute paprike su najčešće mali i uski. Listovi su lancetasti i asimetrični u osnovi.
Plodovi ljute paprike mogu biti različite boje, oblika i veličine u zavisnosti od sorte i hibrida. Ljut ukus ploda potiče od materije zvane kapsicin. Ljuta paprika pripada toploljubivim vrstama. Najbolje uspeva u regionima sa toplim sunčanim vremenom. Optimalna temperatura na kojoj ljuta paprika uspeva je 25°C .
Veoma je osetljiva na niske temperature tako da potpuno prekida sve životne funkcije pri temperaturi od -3 °C do -4 °C, dok pri temperaturi iznad 38 °C zaustavlja proces rastenja i razvića i izazivaju abortivnost i opadanje cvetova. Ova biljka ima velike potrebe za vlagom u zemljištu iako njen koren ima slabu apsrpcionu moć. Kako naši stručnjaci kažu, optimalni period između dva zalivanja je 7-9 dana sa oko 35 litara vode.
Što se tiče svetlosti, zahteve svetlost od nicanja pa do zrelosti. Nikako je ne bi trebalo gajiti na zasenjenom mestu pa se ni ne može gajiti kao među-usev. Treba koristiti plodno zemljište sa optimalnom pH vrednošću između 6-7. Ako je pH veća od 7 neophodno je izvršiti kalcifikaciju. Trebe vršiti plodored, ne smenjivati je sa vrstama iz iste familije jer imaju zajedničke bolesti. Najbolji predusevi za papriku su leguminoze i trave, dok je paprika dobar predusev za korenasto povrće. Ljuta paprika se može gajiti na otvorenom polju (direktna setva i preko rasada) i u zaštićenom prostoru (preko rasada).
Nakon žetve prethodnog useva zemljište plitko uzorati na 10-15 cm. Na taj način se zaoravaju ostaci prethodne kulture i korovi se podstiču na nicanje. Nakon toga, najbolje u novembru ili decembru, obaviti duboko oranje na 30 cm i u tom trenutnu uneti svež stajnjak i ukoliko je pH iznad 7 potrebno je uneti u tom momentu i sredtvo za kalcifikaciju.
U aprilu, pred sadnju, vrši se tanjiranje zemljišta u cilju usitnjavanje zemljišta i spremanja za sadnju. Pred sadnju uneti 1/3 NPK i 1/3 KAN. Proizvodnja preko rasada je zastupljeniji tip proizvodnje. Za 1 ha potrebno je obezbediti 55-60 hiljada biljaka rasada. Može se proizvoditi u toplim, mlakim ili hladnim lejama ili u savremenom obliku zaštićenog prostora. Za otvoreno polje treba započeti ranu proizvodnju početkom februara, a rasađivanje je krejem aprila ili početkom maja, za srednje ranu proizvodnju od 15-25. marta, za kasnu proizvodnju od 25. marta do 5. apria. Kada je reč o nezi useva mere su standardne, odnosno okopavanje, navodnjavanje, prihranjivanje i zaštita od prouzrokovača bolesti i štetočina. Prvo okopavanje oko 15 dana nakon rasađivanja. Što se tiče navodnjavanja, kao što je prethodno rečeno, najoptimalnije je na svakih 7-9 dana zaliti sa oko 30 litara vode. Za ljutu papriku su uglavnom dovoljna dva prihranjivanja. Prvo 25 dana nakon rasađivanja i to azornim đubrivom, npr KAN u količini od oko 300 kg ha-1 . Drugo prihranjivanje 25 dana nakon prvog.
