Za uspešno prezimljavanje pčela od velikog značaja je obezbeđenje pčela od svake vrste uznemiravanja, jer se to može negativno odraziti na zimsko pčelinje klube (rasturanje klubeta, obezmatičavanje, pa i uginuće društva). Otuda, preko zime, u pčelinjak može ulaziti, po ukazanoj potrebi, samo pčelar. Od velikog značaja je i zaštita pčela od jakih vazdušnih strujanja, što se postiže postavljanjem vetrozaštitnog pojasa.

Najnovija pčelarska praksa preporučuje da pčele krajem leta i početkom jeseni treba obavezno prihraniti sa nekoliko obroka sirupa (8-15 litara) i u slučajevima kada u to vreme ima dovoljno meda u gnezdu. Ovo treba uraditi tako da se višak prirodnog meda iznad 15-20 kg oduzme od pčela, tj. iscedi, a potom se pčele, kada im se saće vrati, prihrane sirupom do potrebne ukupne količine hrane. Ovim se postiže dve vrlo bitne stvari od značaja za prezimljavanje pčela: Prvo, pod uticajem prehrane matice će s jeseni leći veći broj jaja, pa će pčelinje društvo ući u prezimljavanje s većim brojem pčela radilica, koje će prezimeti i u proleće učestvovati u njegovom bržem prolećnom obnavljanju; drugo, hrana preradjena od šećernog sirupa biće lagerovana u ćelije saća iz kojeg se izvodi poslednje jesenje leglo, gde će se preko zime i nalaziti zimsko pčelinje klupče. Ova hrana je lako svarljiva, nema nesvarljivih materija, kalorično je vrlo jaka i pčelama omogućuje uspešno prezivljavanje i na dugim i oštrim zimama. Danas se smatra da odnos hrane u gnezdu u vidu prirodnog meda za prezimljavanje i hrane preradjene od sirupa treba da bude približno istih količina.

Pčelama se dodaje i čvrsta hrana u toku zime. To su pogače, koje se prave od šećerno-mednog testa, uz dodatak još nekih sastojaka koje pčelari znaju. U slučaju da iz nekog razloga nismo obezbedili dovoljno hrane pojedinim društvima, takvim društvima se u proleće dodaje sirup,kada je spoljna temperatura optimalna, nikako u prohladnim danima, prvenstveno zbog nozemoze.