Seoske čari privlače sve brojnije ljubitelje etno – turizma, ali ako imate rođake na selu, možete, makar na kratko, da uživa u seoskog života.
Međutim naš sagovornik. Aleksandar Arežina, diplomirani ekonomista, iz Beograda, pre tri godine rešio je da se odseli u selo Stojnik, kod Aranđelovca i započne proizvodnju godži bobica. Napusto je posao, veliki grad i, doneo odluku da živi na selu. Želeo je mirniji život bez stresa, bez jurnjave i, pronašao je sve to.
Pitali smo ga zašto baš godži, jer je o njemu tek počelo da se priča, ali se nije puno znalo?
Tražio sam po internetu, šta bih mogao da gajim, čitao sam, tražio i, posle svega što sam našao, odlučio se za godži. Da se razumemo, nije nimao lako bilo u početku, lomio sam se, kalkulisao, ali ipak sam krenuo u proizvodnju. Traženjem posla kojim će da se bavi na internetu je našao i imanje 74 ara, a na 30 su zasađene bobice. Imanje je bilo zapušteno, i platio ga je 9.500 evra. Dopalo mu se sto što je u blizini Markovačko jezero, a između je Mladenovca i Aranđelovca, dva lepa grada.
Kako nam je rekao Aleksandar. ukoliko se gaji na plantažama na područjima semiaridne ili aridne klime, ili na peskovitom zemljištu, a da bi se obezbedio korektan prinos, potrebno je navodnjavanje i folija na zemljištu koja štiti od korova i isparavanje vode iz zemljišta. Sadi se u plantažama na razmak 3 x 3 metra ili 1200 biljaka /ha.
Godži raste kao žbunasto drvo i može narasti od 2 do 3 metra u visinu. Plodovi su sočni, narandžastocrvene boje, duguljastog oblika, od 1 do 2 centimetra dužine, a bobice sadrže i do 60 sitnih semenki.
Biljka Godži potiče sa Tibeta (Lycium barbarum) smatra se hrana i lek za dug vek. Nazivaju je i crveni dijamant u medicini. Smatraju je kao prirodna pomoć za revitalizaciju opšteg stanja zdravlja organizma : olakšanje bolnog stanja zglobova, zaštite i bolje funkcionisanje jetre i srca, opušta krvne sudove i pojačava prokrvljenost i prenos kiseonika kroz krvni sistem, smanjuje krvni pritisak, sprečava starenje kože, rešava problem uvećanja prostate, poboljšava vid i smanjuje senilnost kod starijih osoba.
Berba godžija je kasnije, ona sad sazreva u septembru oktobru čak i novembru. Sve do prvih mrazeva.
Potrebno je da se urade četiri tretiranja propisna od strane zaštitara i uz njegovu pomoć da se vodi računa i, o zdravlju bilja a i o zdravlju korisnika da sve to bude u skladu sa propisima prskanja. Postoji 42 vrsta godžija, u Srbiji su zastupljene samo dve vrste. Ovo je širokolisni godži koji se sadi 3 metra sa 3 metra, to je žbunasta vrsta a reste u visinu od 2,5 do 3 metra kao i širinu.
Punu visinu bi trebao da dostigne pete godine, a kada je puna rodnost trebala bi da bude 10 kg po biljci. Kilogram svežih bobica je 1.700 dinara. U poslednje vreme velika je zainteresovanost za godži bobice, javljali su se kupci, prvo kupe 100 g pa onda dođu po još.
Kina je najveći proizvođač i proizvedu 2 miliona tona sušenog godžija. Od toga 80% je za njihove potrebe. Pored puno vitamina i minerala. U kini se prvobitno koristio protiv katarakte a onda su uvideli da poboljšava imunitet u celosti. Zovu ga i srećne bobice jer pored podizanja imuniteta podiže i libido. Divlja forma postoji od davnina i kod nas i godži zovemo živoplotica. Plod je jako sitan a često ga i nema.
Aleksandar se bavi i proizvodnjom ulja od latica nevena. Kako nam je istakao cele razvijene cvetove nevena bere za vreme sunčanog vremena, pa ih sušimo na toplom i prozračnom mestu u hladu (radi očuvanja prirodne boje – inače, nevenovi cvetovi koriste se i kao prirodna boja u prehrambenoj industriji, ili za bojenje kupki). Sušenje mora biti brzo, na temperaturi do 35 stepeni. Od osušenih cvetova odvajaju se latice te se još dosušuju. Od svežih cvetova može se napraviti tinktura ili mast. Listovi se beru ređe. Nevenu se pripisuju brojna dejstva, koja se pre svega zasnivaju na njegovim protivupalnim sposobnostima. Za neven se veruje da potpomaže ojačavanje organizma, ublažava grčeve i zatvor, izaziva znojenje i na taj način ubrzava oslobađanje toksina, a pomaže i kod osipa kod beba.
