Zova je jedna od najdostupnijih biljaka na našim prostorima, a da li ste znali da je nekim ljudima pomogla da izleče i najopasnije bolesti? Nalazimo je po selima, oko kuća, uz ogradu i živice. U prirodi raste po poljima, šikarama, svetlim šumama, na obalama reka i potoka. Odgovara joj plodna, humusna I vlažna zemljištu bogatom azotom. Raste u oblastima do 1.200 m nadmorske visine. Biljnu lekovitu sirovinu – drogu čine cvetići (Sambuci flos) koji su beložućkaste boje i veoma sitni, 3-5 mm u prečniku. Droga je specifičnog, dosta prijatnog mirisa, a ukusa najpre sluzavo sladunjavog, a kasnije malo ljutogi nagorkog. Mirišljavi cvetići zove sadrže malu količinu etarskog ulja, nešto saponina, glikozida i sluzi.
Najčešće se upotrebljava kao topli čaj za znojenje protiv nazeba i u kombinaciji sa lipom stimuliše rad znojnih žlezda. Koristi se kod groznice i sinusitisa. Upotrebljava se kao diuretik i emoliens (podstiče povraćanje). Ulazi u sastav laksantnog (pomaže pražnjenje creva) čaja, a u kombinaciji sa sapunjačom i kantarionom koristi se protiv virusa (herpes simplex, virusa tipa A i B, virus gripa).
U narodnoj medicine se upotrebljava više nego u savremenoj za lečenje svih bolesti od nazeba, organa za mokrenje, disanje i dr. Cvetići zove često se koriste i za jelo, umočeni u testo, peku se na maslacu. Od cvetova zove pravi se osvežavajuće penušavo piće i likeri. Sa stanovišta ishrane, mnogo su važnije bobice. U početku su ljubičastocrvene, a kad dozru, u septembru, postaju crnoljubičaste. Ukusa su kiselkastoslatkastog. Sadrže oko 10 mg% vitamina C, nešto karotina i vitamina B i E, 5-6% šećera, organske kiseline i tanina. Cvet zove koristi se kod groznice, sinuzitisa, stimuliše rad znojnih žlezda, gde je u kombinaciji sa lipom posebno efikasan u snižavanju temperature.
Sa kantarionom se koristi protiv virusa gripa, virusa A i B, kao i protiv herpes simpleks virusa. Od cvetova se pripremaju lekoviti čaj i sok. Sa druge strane, plod je odličan laksativ i sredstvo za pojačano mokrenje i znojenje, a delotvoran je i protiv neuralgije i išijasa.
Sveže bobice nisu za jelo. Ukuvavaju se u pekmez koji se na kraju aromatizuje dodatkom neke mirođije ili za pripremu ukuvanog voćnog soka. U Engleskoj od njih se spravljaju specijalni umaci. U Nemačkoj se iz zovinih bobica pravi se kompot, vino, voćni sok, kaša i druga jela. U narodnoj medicini upotrebljavaju se kao lek i unutrašnja kora, list i plod zove. U kori i u listu nalazi se alkaloid sambunigrin i purgativne smole. U kori ima saponina, tanina i holina. Kora je najpre blagog ukusa, a zatim gorkog i izaziva nagon na povraćanje. Deluje purgativno a u većoj dozi i diuretično.
Listovi zove su otrovni zbog sadržaja glikozida sambunigrina koji oslobađa do 10 mg% cijanovodonične kiseline. Sličnog hemijskog sastava i dejstva su i crvena ili planinska zova (Sambucus racemosaL.) i apta (Sambucus ebulus L.)
Zova raste kao žbun ili stablo. Na prostorima Evrope raširenije je gajenje u obliku stabla, s visinom debla od 80 do 100 cm. Pri ovakvom se uzgojnom obliku postiže veći prinos, a žbunoliki svoje prednosti pokazuje u manjem povijanju grana.
Broj sadnica po jedinici površine zavisi od uzgojnog oblika, bujnosti sorte, mehanizacije i ekoloških uslova gajenja. Najčešće se u obliku stabla sadi u razmacima od 5 x 4 do 6 x 5 m, a u gajenju u obliku žbuna razmak je unutar reda 2,5 do 3,5 m.
ČAJ PROTIV ZNOJENJA
10 grama zovinog cveta popariti 1litrom ključale vode, poklopiti i ostaviti pola sata. Piti topao čaj,na 2 sata po 1 čašu. Po potrebi zasladiti višnjevim sirupom.
Čaj protiv kašlja
Čaj od suvih cvetova zove leči uporan i suv kašalj. Ovaj čaj možete da dajete i deci, samo je važno da se pre posavetujete sa svojim lekarom. Sve što treba da uradite je da cvetove zove osušite na tamnom i suvom mestu i da ih tako suve smrvite u teglu i čuvate za čaj.
