Za one koji tek nameravaju da podignu zasade vinove loze, sada je vreme da se predužmu sledeće mere: 

• Regulacioni radovi;
• Povećanje plodnosti zemljišta;
• Regulisanje kiselosti zemljišta;
• Duboka obrada
• Rigolovanje zemljišta
• Obezbedenje sadnog materijala.

Od regulacionih radova na izabranoj parceli najvažniji su krčenje predhodne kulture, uklanjanje krupnog kamenja, nivelisanje-ravnanje površine, regulisanje vodnog režima, terasiranje.

Pri krčenju iz zemljišta se vade svi ostaci korenovog sistema prethodne kulture i to naročito ako se radi o drvenastim biljkama (šume, šikare, voćne vrste i dr.). U suprotnom ostatke korena napadaju Armilaria melea, Roselinia necatrixs i dr. koje se prenose na koren vinove loze što izaziva njihovo brzo propadanje. Sa parcele predviđene za podizanje novih zasada takođe treba ukloniti stenje, krupno kamenje i šljunčane ploče koje mogu kasnije otežati obradu zemljista. Nakon ovih mera sve rupe i depresije treba pokriti nivelisanjem – ravnanjem terena.

Povećanje plodnosti zemljišta namenjenog podizanju vinograda podrazumeva meliorativno đubrenje sa ciljem privođenja zemljista „kulturi“ (vinove loze). U tom cilju obavljaju se humifikacija, kalcifikacija, fosfatizacija i kalizacija odnosno obogaćivanje zemljišta odgovarajućim i nedostajućim hranljivim elementima. Vrste i količine pojedinih đubriva određuju se nakon obavezne hemijske analize zemljišta.

Za regulisanje kiselosti zemljista koriste se krečnjak (mleveni) sa 80 – 90% CaCO3; dolomit (CaCO3 x MgC03, 80 – 90 %); lapor; pečeni kreč; njival. 

Najpovoljnija za gajenje vinove loze su blago nagnuta i nagnuta zemljišta do 10 stepeni. Pri ovakvom terenu nisu potrebne dodatne mere mere zaštite od erozije (terasiranja) koje znatno poskupljuju podizanja vinograda.

Zemljište na kome se podiže vinograd mora da ispuni određene uslove. Pre svega, mora biti duboko, strukturno, s povoljnim vodnim, vazdušnim i toplotnim režimom. Posebno je važan mehanički sastav zemljišta, jer koren vinove loze prodire duboko u zemljište iz kog crpi hranjive materije i vodu.

Duboko rastresanje, drobljenje i premeštanje zemljišnih horizonata naziva se rigolovanje. Ono predstavlja obaveznu meru kojom se stvaraju povoljni uslovi za razvoj korenovog sistema u prvim godinama nakon sadnje. Plodniji slojevi zemljišta se promešaju dublje u zonu gde se nalazi najveća masa korenovog sistema, provetrava se zemljište i povećava se nejgova sposobnost za upijanje vode.

Rigolovanje se obavlja najmanje tri meseca pre sadnje, u našim krajevima obično krajem leta, s prvim obilnijim padavinama.

Uspeh u podizanju vinograda, pored ostalog, zavisi od pravilnog izbora lozne podloge. Sorte vinove loze i kvaliteta sadnog materijala. Sorti evropske (domaće, ronde) vinove loze ima preko 5000.Koja će se od njih gajiti zavisi od: položaja zemljišta, osobina zemljišta, klimatskih prilika, saobraćajnih veza, cilja gajenja i sl.Pravilan izbor sorti, odnosno sortimenata, ima presudan uticaj na produktivnost i kvalitet.