Dizeldorf – Ratarima će na dohvat ruke u budućnosti biti program na mobilnim telefonima koji će moći da detektuju bolesti na samoj biljci, na našoj ali i susednoj parceli.

Ono što smo gledali pre deset i više godina na malim ekranima, danas postaje naša realnost. Pitanje je trenutka kada će se ovakve priče snimati i u našoj zemlji.

Ali za to nadolazeće vreme moramo biti spremni, dobro inforimisani i dozvoliti naučnicima, bez predrasuda da nam dokažu svoja istrazivanja – jer je ovo njihovo vreme. Apriori odbijanje, samo nama ide na štetu.

Ovaj material donosimo iz Dizeldorfa, gde smo dva dana gledali i slušali o najnovijim dostignućima iz oblasti poljoprivrede do kojih su došli naučnici kompanije Bajer, koji su organizovali konferenciju za novinare iz celog sveta.

I baš ono što smo navikli konstantne inovacije iz ove kompanije, samo ovog puta dosta kompleksnije. Ove promene će uticati na promenu u poljoprivredi na globalnom nivou, i čini se da su u ovom slučaju pojedinačni napori da se njima suprostavimo nemogući ali i bespotrebni. Osim lidera kompanije Bajer koji su govorili na ovogodišnjoj konferenciji, reč su imali i nezavisni stručnjaci iz celog sveta. Svi sa sličnom porukom o značaju održive poljoprivrede i ulaganju zajedničkih napora da istrajemo u ovome.

A zbog čega se u ovom trenutku organizuje konferencija. Razlozi su brojni ali kao najvažniji se ističe prognoze naučnika da će do 2050. na planeti živeti preko 9 milijardi ljudi. Sa trenutnim kapacitetima, obradivim površinama, visinom prinosa i načinom na koji se gaje kulture, naši potomci ali i oni srećnici koji prežive do tada, neće moći da se prehrane.

Da ce neke navike vrlo brzo otići u istoriju, prisutni su shvatili već prvog dana kada su nam prikazane inovacije. Jedna od svakako najžnačajnijih za sve poljoprivrednike je i racionalnije korišćenje sredstava za zaštitu bilja. Kako se kod nas ali i drugim zemljama o tome ne vodi posebno računa, koristi se čuvena odokativna metoda, koja se razlikuje od one preporučene.

Dolazi se do enormnog rasipanja zaštitnih preparata ali samim tim i novca. Krenimo od najosnovnijeg, sipanja zaštitnog preparata u atomizer, koji je do sada naš poljoprivrednik radi uglavno bez zaštitne oprema ali i često je “višak” završavao ili sa spoljašnje strane atomizera ili direktno ne razblažen na usev. Ponuđeno je gotovo idealno rešenje u vidu ovog proizvoda, koji je napravljen da se prilagodi otvor svakoj dimenziji preparata. Dakle bez skidanja zaštitnog sloja, cela količina se stavlja u ovaj ovtor i sipa se ona količina koja je potrebna za površinu koju štitimo tog dana. Ukoliko se utroši cela količina, vrši se dodatno pranje bez ikakvog skidanja, koje odlazi direktno u atomizer i na kraju dobijamo potpuno čistu ambalažu. Sve ostalo je u kvalitenim diznama na prskalicama, koje će izbacivati one količine sredstva za zaštiti bilja koje su biljci potrebne. Ravnomerno i sa istim intezitemom. IZI flou predstavlja zatvropen sistem doziranja punjenja i čišćenja i ove godine su po prvi puti naši poljoprivreednici imali prilku da se uvere u prednosti ovog sistema na Bajerovim danima polja.

Velika pažnja se posvetila i otpadnim vodama, kojih je sve više u celom svetu. Kako da se i one ponovo na što bezbedniji način primene u poljoprivredi. Nažalost, u našoj emisiji od pre dve nedelje , videli smo da na to naš poljoprivrednik ne obraća previše pažnju i da ne mari za kvalitet vode kojom će zalivati usev. Zahvaljujući ovoj inovaciji, zatvorenom sistemu i razlaganju uz pomoć mikroorganizama, za šest meseci šta god da je bilo u njoj potpuno se razgrađuje… Sve se radi po istom principu kao i u prirodu, samo što je ovde proces malo ubrazan i nama je na dohvat ruke.

Kao što će nam biti na dohvat ruke i program koji će biti instalirani u nasim mobilnim telefonima koji će moći da detektuju bolesti na samoj biljci, našoj ali i susednoj parceli. Sa preciznošći će moći da nam ukaže šta nedostaje biljci od makro i mikroelemenata i sa kojim količinama bi trebali da reagujemo.

Dakle dragi poljoprivrednici, digitalizacija stiže i u poljoprivredu.

Dron će biti vaš mozak i vodič. Štedeće vaše vreme i novac. Digitalna poljoprivreda je već sada prisutna u preko 30 zemalja širom sveta. Kao glavna prednost ovog sistema je precizna aplikacija sredstava za zaštitu bilja, i njihova primena na pojedinim delovima parcela , prilagođene doze , parcijalno gde postoje korovi a ne na celoj površini. Dakle ciljana aplikacija koja štedi vaš novac. 

Ali sve to možda ne bi imalo nikakvog smisla da ne postoji takozvano socijalno prihvatanje između potrošača i proizvođača. I o tome se govorilo kako na konferenciji tako i na panel diskusijama koje su bile organizovane oba dana.

Sve to što poljoprivrednik proizvede, potrošač želi da bude upoznat. Kada već plaća, on želi da zna šta plaća. I ceo taj pokret od njive do trpeze se dosta forsira pogotovo ne teritoriji SAD-a ali i Evrope.