Biljka zapisana u legendama starim više hiljada godina i danas pleni svojim raskošnim cvetom i mirisom. Ruža, biljka sa mnogo varijeteta ispoljenih kroz različitu formu stabla i raznobojnost latica, veoma je interesantna biljka kako u svetu hortikulture kao dekorativna biljna vrsta, tako i kao redovan sastojak farmaceutske i kozmetičke industrije.

Planiranje ružičnjaka može biti veoma interesantan izazov baštovanima koji imaju nameru da svoju baštu oplemene ovom jedinstvenom biljkom.

Jesen je svakoko doba pogodno za sadnju ruža, čak ima prednost nad prolećnom sadnjom. Ruža se može saditi do duboko u jesen sve dok zemlja ne smrzne. 

Idealno zemljište  za sadnju ruža ne postoji, ali se korigovanjem isto može poboljšati i dovesti  u stanje pogodno za razvoj ruža.

Bitne karakteristike koje zemljište treba da poseduje je sadržaj humusa,  koji je bitan za dobru drenažu i propisnost vazduha,  odnosno aeraciju. U pogledu kiselosti ruže najbolje uspevaju ako je pH nivo od 5,5 do 6,5.

Prvi korak je priprema zamljišta odnosno đubrenje, tako što đubrivo treba ravnomerno rasuti po površini na kojoj se planira sadnja, a nakon toga zemljište prekopati kako bi se pomeslo sa đubrivom. U jesenjem periodu za đubrenje se koriste organska đubriva,  koja se unose u zemljište do dubine od 20 cm i mešaju sa zemljištem na kojem se planira gajenje biljaka. Stajnjak (čvrsti i tečni), zatim kompost, a takođe i osoka kao tečno organsko đubrivo,  neka su od đubriva koja se mogu koristiti za jesenju sadnju.

Jesen je pogodno vreme za sadnju ruža sve do pojave prvih mrazeva. Biljke treba saditi kada je zemlja oceđena i suva, bez kišnih dana. Nakon jesenje sadnje biljaka,  zima nastupa tek za dva meseca,  tako da zemljište ima povoljne uslove da se koren ožili do početka zime. Posto se sa poćetkom zime zemlja smrzne, onda se zemlja oko korena slegne, pa ruže zasađene u jesen cvetaju desetak dana ranije,  nego one zasađene u proleće.

Bitan faktor za uspešan razvoj ruža je razmak između biljaka prilikom sadnje. Nije poželjno da se biljke dodiruju. Prema mađunarodnim normama mini ruže se sade na razmaku od 30×30 cm, Polynatha hibridi na 40x40cm, floribunde na 50×50 cm, hibridi cajevke na 60x60cm, grmolike na 1x1m, a penjačice na 2-3m jedna od druge.

Pre sadnje, ruže treba da stoje u vodi do šest sati da bi koren apsorbovao što više vode. Poželjno je pre same sadnje koren malo podkratiti i odstraniti ostećene korenčice.

Rupa za sadnju treba da bude  dimezija 30x30x30cm, sadnice treba postaviti na sredinu rupe držeći ih jednom rukom, a drugom rukom nagrtati zemlji i pri tom pazeći da kalemljeno mesto ne ostane iznad zemlje.

Najbolje je da kalemljeno mesto bude maksimalno 2 centimetra ispod zemlje. Sadnja biljke previše duboko usporiće njen razvoj.

Nakon nagrtanja sadnice zemljištem, potrebno je zemljište utabati zbog boljeg uspostavljanja kontakta između korena i podloge.

Naravno dobro zalivanje je obavezna mera nakon sadnje. Posto oko korena neposredno nakon sadnje ima dosta šupljina, nakon zalivanja zemlja ce se brzlo slegati, pa je dobro nakon zalivanja nagrnuti jos jedan pedalj zemlje oko same biljke kako bi se sprečilo isusivanje, a tokom jeseni i zime to je zastita od smrzavanja. Zemlja se uklanja tek kada se biljka razvije mladice od 10-15cm.

Do proleća se biljke razvijaju, a u proleće se može primeniti mera orezivanje kako bi se rast biljke kontrolisao.

Ako imate stari zasad ruža koji želite da obnovite, nikako nemojte saditi nove sadnice na ista mesta. Novu ružu pomerite bar pola metra od mesta na kome je bila prethodna.