Niske zimske temperature već ispod -15 °C do – 20 °C mogu zavisno od sorte i uslova gajenja, dovesti do izmrzavanja delova lastara, okaca, pojedinih tkiva itd. Temperature ispod ovih gotovo redovno dovode do delimičnog izmrzavanja okaca.
Ukoliko niske zimske temperature oštete do 50 % okaca rezidba u proleće naredne vegetacije mora biti takva da se opterećenje čokota poveća za procenat izmrzlih okaca. Rezidbom se po čokotu tada ostavlja veći broj kondira i lukova.
Ukoliko niske zimske temperature oštete preko 50 % zimskih okaca rezidbom se po čokotu ostavljaju samo kondiri i aktiviraju spavajući pupoljci kako bi se dobio dovoljan broj lastara za rezidbu u narednim godinama.
Ukoliko niske temperature dostignu takav nivo da oštete delove višegodišnjeg stabla oni se rezidbom uklanjaju do osnove, odnosno do prvog članka. Cilj je da se iz osnove čokota tokom naredne vegetacije dobije nekoliko lastara koji će imati bujan porast te tokom druge godine mogu dati rod a istovremeno poslužiti za obnovu osnovnog oblika čokota. Posle ovakvog izmrzavanja prinos grožđa izostaje tokom 2-3 godine koje se moraju iskoristiti za obnovu čokota.
Jaki vetrovi olujne jačine mogu tokom mirovanja loze a naročito tokom vegetacije dovesti do znatnog oštećenja čokota.
Ako se olujni vetrovi jave tokom perioda mirovanja loze može doći do lomljenja zrelih lastara, lomljenja delova stabla ili u drastičnim slučajevima do čupanja čokota. Zavisno od stepena oštećenja pristupa se specifičnoj rezidbi. Rezidbom u tim slučajevima se uklanjaju polomljeni delovi. U proleće naredne godine se izvodi kraća rezidba pri kojoj se ostavlja veći broj kratkih ili duzih kondira. Uklanjaju se polomljeni delovi visegodisnjeg stabla a zamena se obezbeduje negovanjem jalovaka izbilih iz spavajućih pupoljaka. U slučaju čupanja čitavih stabala iste treba izvaditi i zameniti novim podsađivanjem.
