Kada se kaže nega i postupak sa ovcama, ovde se pre svega misli na negu vune i papaka. 

Loš smeštaj i držanje životinja mogu izazvati gubitke i smanjenje kvaliteta vune. Ovce redovno gube znatne količine vune teranjem kroz grmlje i granje,  kao i na neravnim zidovima staja i prolazima kroz koji se češu.
Kupanje ovaca obavlja se  kod  parazitskih bolesti-šuga. Ovce nakon kupanja,  i to u naredna 3-4 dana treba držati na mestu koje je toplo i zaklonjeno od vetra. Razlog je taj što se vuna dugo suši. Ovakva mesta se moraju provetravati usled velike vlažnosti i toplote. U njima je povećana količina ugljendioksida što može dovesti do uginuća ovaca.

Šišanje ovaca je redovna mera u proizvodnji vune. Treba voditi računa da se ne ozledi koža, jer svaka povreda predstavlja idealno mesto za ulaz infekcije. Nakon šišanja, ovcama treba obezbediti topao smeštaj i zaštitu od kiše i vetra. U suprotnom, zbog odavanja toplote preko kože, kod grla može doći do pojave nazeba, zapaljenja pluća, infekcije disajnih organa… Ovaj postupak se sprovodi najmanje osam dana posle šišanja,  sve dok se koža ne privikne na štetne uticaje spoljašnjih faktora.

Do promene na papcima i pojave šepavosti može doći ako se ovce kreću po blatnjavim i vlažnim terenima,  i ukoliko su smeštene na vlažnim podovima i prostirci. Ovakve ovce se nerado kreću, slabo konzumiraju hranu i mršave. Zato treba voditi računa o higijeni papaka i njihovom redovnom obrezivanju. Kao dobra preventivna mera podrazumeva se izgradnja bazena uz ovčarnik. On služi za dezinfekciju papaka. U bazen se stavlja odgovarajući rastvor bakar sulfata ili formalin. U kritičnim periodima za pojavu šepavosti,  ovce se svakodnevno propuštaju kroz pomenute bazene.