Na više lokaliteta u Srbiji je pre nekoliko meseci (Zrenjanin, Kikinda, Vrbas, Kruševac, Jagodina, Smederevo, Požarevac, Pirot, Leskovac, Niš, Sombor, Novi Sad, Ruma…) u voćnjacima i vinogradima registrovano je prisustvo Drosophile suzukii u narodu poznate kao voćna mušica. Azijskog je porekla.
Pripada grupi novijih invazivnih vrsta. Karakteriše je intenzivno razmnožavanje i velika gustina populacije. Ova štetočina napada voće kada počne da menja boju, što se poklapa sa omekšavanjem pokožice i povećanim sadržajem šećera u plodu. Postoje razlike u osetljivosti unutar vrste i među sortama iste vrste voća. Velike štete nanosi jagodi, malini, trešnji, breskvi, nektarini, šljivi, kupini, borovnici, smokvi, kajsiji, vinovoj lozi i drugom voću.
Za razliku od ostalih voćnih mušica, ova vrsta napada isključivo zdrave plodove voća.
Kako razlikovati mužjaka od ženke?
Izgled legalice je glavna karakteristika po kojoj se ženka ove vrste razlikuje od drugih vrsta dok mužjak voćne mušice ima karakteristične tamne pege na krilima i nogama po čemu je lako prepoznatljiv. Sterilan je na temperaturi iznad 30˚C.
Ženka ima nazubljenu testerastu legalicu kojom polaže jaja u plodove koji sazrevaju. Tom prilikom pravi oštećenja na plodovima, oni se kvare jer se na njima razvijaju paraziti, gljive i bakterije. Optimalna temperatura za polaganje jaja je 20-25˚C. Jaja su bele boje.
Ženke su aktivne na temperaturi iznad 10 °C . Pojavljuju se u proleće, ali neke od njih mogu biti aktivne i tokom zimskih dana. Polažu jedno do nekoliko jaja po plodu. Ukupan broj jaja koji ženka može da položi tokom svog života je 195. Životni vek odraslih je od 20 – 56 dana. Larve se pile za 1-3 dana. Optimalna temperatura za razvoj je od 19-30°C . Odrasle ženke na temperaturi od 10 °C prežive 35 dana, a na 30°C samo 2 dana. Aktivnost odraslih jedinki opada na temperaturi ispod 10°C . Ženke bolje podnose nisku temperaturu za razliku od mužjaka.
Prezimljavaju u stadijumu odrasle jedinke. Ima od 8-15 generacija godišnje. Odrasle jedinke su veličine oko 3mm.
Drosophila suzukii u Srbiji se prvi put pojavila 2014. godine. Od 2015. godine brojnost joj se značajno uvećala. Ekonomske štete koje nanosi voćnjacima i vinogradima poprimaju velike razmere.
Mere zaštite protiv azijske voćne mušice?
Suzbijanje ove vrste je veoma teško s obzirom na vreme pojave. Iz razloga što ova vrsta napada plodove u fazi zrenja jedna od najefikasnijih mera zaštite je postavljanje klopki. Klopke se sastoje od plastične flaše i rastvora. Klopke se postavljaju najkasnije mesec dana pre početka zrenja plodova. Postavljaju se na rubove zasada ili u sam zasad na 1.5 m visine. Klopka se kontroliše jednom nedeljno i neposredno pred zrenje svakog dana.
U cilju praćenja pojave voćne mušice ploda koristi se plastična flaša od 1.5l. Na plastičnoj flasi se naprave tri otvora prečnika 4mm sa jedne strane dok na suprotnoj strani treba napraviti prorez za širenje mirisa prekriven mrežicom. Rastvor se sastoji od ½ jabukovog sirćeta, ½ crnog vina i nekoliko kapi deterdženta koji sprečava razvoj gljivica na uginulim insektima. Klopke treba postaviti što gušće u zasadu.
S obzirom da su ove klopke veoma efikasne, a jeftine, one mogu da se koriste i u cilju masovnog izlovljavanja štetočine.
Postoji još nekoliko nephodnih načina kako bi se uspešno zaštitili od ove štetočine, a to su uništavanje i košenje okolnog korova, sakupljanje i hitno uništavanje zaraženih plodova, kao i pokrivanje zasada mrežama čiji je otvor manji od 0.98 mm. Što se tiče hemijskih mera zaštite jedina mogućnost su insekticidi sa kratkom karencom.
