S obzirom na to koliko se o njima govori poslednjih godina, ali i zbog toga što su neki njihovi efekti postali očigledni, klimatske promene su jedna od globalnih tema kojom će svi morati da se bave ne bi li se što više ublažili negativni efekti promene klime.

Zbog velike zavisnosti od vremenskih prilika, poljoprivredna proizvodnja je “prva na udaru” i zbog toga je upravo poljoprivredi posvećen dobar deo strateškog dokumenta pod nazivom “Nacionalna komunikacija o klimatskim promenama”, objavljenog u avgustu 2017. godine, u kojem je analizirano stanje, procenjen dalji tok uticaja klimatskih promena, ali i dati određeni predlozi i pravci delovanja u cilju ublažavanja štetnih posledica.

Prema rečima dr Branislave Lalić, profesorice meteorologije na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu, ne postoji “prostor”, a ni vreme za diskusiju o tome da li se klimatske promene dešavaju ili ne, već je neophodno raditi na tome da se što bolje pripremimo i adaptiramo na njih jer je u pitanju proces koji traje i koji se neće zaustaviti, pogotovo ne sam od sebe.

– Prve integracije klimatskih modela za 21. vek su se odnosile na period od 2001. do 2030. godine i mi smo već prešli prvu polovinu tog perioda. Nedavno smo analizirali izmerene vrednosti temperature vazduha i količine padavina i poredili ih sa trendovima koje su klimatski modeli predvideli. Izmereni podaci u prvih 15 godina ovog veka se zapanjujuće poklapaju sa onim što je predviđeno pre više od decenije pre svega sa stanovišta kolebanja padavina i temperatura, tako da već sada možemo da zaključimo da su procene koje imamo prilično pouzdane – kaže dr Lalić.

Prema njenim rečima uz promene koje se dešavaju neće biti lako optimizovati poljoprivrednu proizvodnju koja se već neko vreme suočava sa negativnim posledicama.

– U poslednjih nekoliko godina, uticaj ekstremnih vremenskih prilika (koje se povezuju sa klimatskim promenama) na poljoprivredu je očigledan. Dugi sušni periodi i neravnomerna raspodela ukupne količine padavina tokom vegetacionog perioda, naročito jarih useva, smanjili su prinos gotovo svih kultura. Takođe, nekoliko godina unazad može da se uoči porast srednje temperature vazduha tokom zimskih meseci što je uticalo na razvoj ozimih useva. Prema osmatranjima Prognozno-izveštajne službe u zaštiti bilja Vojvodine, 2016. godine je faza „četiri stabla vidljivo” “poranila” od 26 do 73 dana u odnosu na prethodnu godinu na istim lokalitetima u Vojvodini. Tokom proleća su vremenski uslovi usporili napredovanje useva i žetva je bila u planiranom roku. U ovakvim situacijama, čak i ako biljke uspore svoj rast i „uklope se” u planirane agrotehničke rokove, proizvođači će mnogo duže morati da primenjuju zaštitu od štetnih organizama i da pažljivo primenjuju propisane agrotehničke mere – objašnjava dr Lalić, dodavši da poput dugih vrelih talasa tokom leta i toplije zime postaju značajno obeležje klime na našem području.

Prema njenim rečima to je samo jedan primer mogućeg uticaja ekstremnih vremenskih prilika, a već on sam je dovoljan da stvori ozbiljne probleme za poljoprivrednu proizvodnju. Osim globalnog zagrevanja planete, jedan od osnovnih pokazatelja klimatskih promena je i povećanje učestalosti ektremnih vremenskih prilika.

– Kada se gledaju prosečne godišnje količine padavina tokom perioda, recimo, 1971 -2000 u odnosu na prethodne klimatološke periode, promena nije značajna. Međutim, ono što se menja i pravi probleme, naročito u poljoprivredi, jeste njihov raspored tokom godine. Naime, nije isto kada se mesečna količina padavina raspodeli u nekoliko umereno kišnih dana tokom meseca ili se “sruči” za jedno popodne, a preostalih 30 dana ne bude “ni kapi” – kaže dr Lalić i dodaje da će “ekonomisanje” raspoloživom vodom biti jedan od ključnih zadataka za održivost poljoprivredne proizvodnje.

Prema njenim rečima, iako podaci o tome nisu prisutni u javnosti koliko bi trebalo, u našoj zemlji naučne i stručne ustanove pomno prate klimatske promene i njihove efekte, o čemu svedoči i pomenuti nacionalni dokument u čijoj izradi je učestvovao veliki broj stučnjaka iz različitih oblasti, a obrađeni su gotovo svi značajni aspekti adaptacije na klimatske promene, pored ostalih i u sektoru poljoprivrede.

Već duže vreme su u javnosti prisutne simulacije dobijene klimatskim modelima koje već do kraja ovog veka predviđaju značajne promene klime, koje će između ostalih, pogoditi i naše područje.

– Teško je o tome sada detaljno govoriti, ali istina je da svi klimatski modeli za naše podneblje predviđaju ekstremno topla leta i porast prosečne godišnje temperature, naročito u drugoj polovini ovog veka. To ne znači da ćemo dobiti obeležje subtropske klime, već da će leta biti sve toplija. Takođe to ne znači ni da ćemo u takvoj situaciji moći da se preorijentišemo na gajenje nekih drugih kultura kojima prijaju značajno topliji vremenski uslovi jer ćemo i dalje imati zime sa mrazom i prelazne periode. Naravno, ostaje mogućnost za uvođenje kultura koje do sada nisu gajene kod nas– kaže dr Branislava Lalić i dodaje da sam porast prosečnih temperatura nije toliko opasan za biljke koliko ekstremne vremenske prilike koje prate globalne promene klime.

– Analize su urađene nakon sveoubuhvatnog istraživanja, ogromnog broja klimatskih simulacija i simulacija rasta i razvoja biljaka. Na osnovu ovih rezultata su preporučene kratkoročne i dugoročne mere adaptacije koje uključuju sve nivoe odlučivanja – od prozvođača do donosioca strateških odluka. Pored donošenja odgovarajućih uredbi, razvoja kanalske mreže i podsticajnih sredstava (navodnjavanje, protivgradne mreže) koji su u nadležnosti države, značajna je uloga edukacije proizvođača i nauke koja treba da ponudi sorte otporne na sušne uslove i mere za ublažavanje efekata ekstremnih vremenskih prilika. Takođe, značajna pažnja je posvećena štetnim organizmima koji su se pojavili a kojih ranije nije bilo ili su bili manje zastupljeni – pojašnjava dr Branislava Lalić, koja je koordinatorka projekta pod nazivom “H2020 TWINNING SERBIA FOR EXCELL” finansiranog iz EU, a koji ima za cilj jačanje istraživačkih kapaciteta novosadskog Poljoprivrednog fakulteta u sferi meteorologije i agrometeorologije, a koji se sprovodi u saradnji sa univerzitetima u Firenci i Beču.

Ono što je trenutno aktuelno u smislu ublažavanja štetnih posledica ekstremnih vremenskih prilika jeste razmatranje pomeranja rokova setve.

– To je nešto što već sada predlažu neki agronomi, i što se nameće kao jedna od mogućih mera adaptacije. Ono što svaki proizvođač može da uradi, jeste dodatna edukacija i praćenje saveta stručnjaka jer će, kako stvari sada stoje, o ekstremnim vremenskim prilikama i njihovim posledicama morati da brinu sve više i više – kaže dr Lalić.