Iako u naslovu stoji lekovito, podrazumeva se i začinsko bilje. Njihov značaj, je iz godine u godinu sve veći, kako u ishrani, tako i u korišćenju i primeni u tradicionalnoj – klasičnoj, ali i u narodnoj medicini. Sve češće smo svedoci, da lekari sve više preporučuju primenu čajeva i preparata od lekovitog bilja.

Prodaja lekovitog i začinskog bilja, sve više raste i to naročito u najbogatijim delovima sveta. Možda to pokazuje pravac, kuda treba da ide deo naših poljoprivrednih gazdinstava. Lekovito bilje je moguće uzgajati intenzivno, samo kada geografski i klimatski uslovi odgovaraju toj biljci. To treba poštovati. Jednostavno, ako uslovi odgovaraju, moguća je intenzivna proizvodnja, ako ne, od te proizvodnje nema ništa.

Do sada je poznato oko 1.700 biljaka, od kojih se intenzivno proizvodi od 50 – 60. Kao sirovina u industriju se koristi koren, rizom, lukovica, zeleni delovi sa cvetom, list, cvet, plod i seme. Gajenje u intenzivnoj proizvodnji nam daje veći prinos na manjoj površini, proizvodnja je pod stalnim nadzorom, sama berba i sve radnje posle berbe su kontrolisane, agrotehničke mere se sprovode pravilno i pravovreveno, a i uvođenje novih vrsta se ispituje i sprovodi stručno. Takođe, onemogućava se zamena i skupljanje pogrešnih biljaka. Možda je najveća prednost, ako uspemo da gajimo ugrožene vrste i time ih spasimo od prekomernog iznošenja iz prirode. Skupljanje u prirodi ne može da zadovolji sve veću tražnju.

Posle izbora lekovitog bilja kome će odgovarati klimatski i geografski faktori koji vladaju kod nas, mi biramo parcelu na kojoj će se odvijati proizvodnja. Parcela treba da odgovara svojim položajem, veličinom, pristupačnim putem, mogućnošću korišćenja navodnjavanja, ali i
plodnošću. Agrotehnika koju primenjujemo na parceli je prilagođena gajenoj biljci, ali ona  podrazumeva: osnovnu obradu, primenu
organskog i mineralnog đubriva, po preporuci posle urađene agrohemijske analize, setvu i sadnju, koja je slična povrtarskim
i ratarskim kulturama, i može da se obavi ručno po površini, u redove, u kućice, kao i vrstično, ali i mašinski sejalicama. Ako se rasađuje, proizvodnja rasada može biti u hladnim i toplim lejama ili u plastenicima i staklenicima.

Nega useva je sledeća agrotehnička radnja i ona se odnosi na valjanje posle setve, proređivanje, kultiviranje, prihranjivanje, zaštita od korova i štetočina, navodnjavanje, zagrtanje i orezivanje. Kada dođe vreme žetve, ona se obavlja ručno ili mašinski, jednofazno i dvofazno. Dvofazna je preporučljiva kod biljaka koje neravnomerno sazrevaju, koje lako rasipaju seme. Moramo znati koja biljka će najbolje uspevati na određenoj parceli, a da opet postoji potražnja i da ima ekonomski isplativu cenu. Sledeći uslov, je da li je  moguća nabavka kvalitetnog sadnog ili semenskog materijala. Ne treba proizvoditi ni ako ne možemo da ugovorimo prodaju. Nisu bez razloga postojale ranije zadruge. Sećam se da je zadruga u MZ Ušće na Ibru tokom cele godine ugovarala i prodavala lekovito bilje sa Golije.Trenutna proizvodnja lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, ne može da zadovolji potrebe tržišta za proizvode kao što su bosiljak, anis, borač, kamilica, korijander, mirođija, slačica.

Srbija je, takođe, pogodna za gajenje ovog bilja. Radovi u začinskom, aromatičnom i lekovitom bilju se ne podudaraju sa drugim radovima na selu. Proizvodnja može da se organizuje i na zemljištu nižih bonitetnih klasa. Zarada se postiže određenim rizikom u početnoj fazi, a kasnije ona postaje mnogo sigurnija kada se stekne iskustvo.

Bosiljak (Ocimum basilicum) je iz oblasti oko Sredozemnog mora. Ne podnosi monokulturu. Đubri se stajnjakom pod prethodnu kulturu. Kada se izvodi osnovna obrada unosi se 50 – 70 kg/ha, fosfora i 40 – 60 kg/ha kalijuma. Presetveno se unosi i 30 – 50 kg/ha azota. Potrebna je vlaga u fazi klijanja, nicanja, izbijanja izbojaka i pupanja, traži topla plodna zemljišta. Osnovnu obradu uraditi u jesen i u proleće uraditi predsetvenu pripremu. Može se gajiti iz semena i reznica. Za 1 ha je potrebno 2.5 – 3.25 kg semena. Dubina
setve je 1 – 2 cm u kućice. Kada se gaji pomoću rasade međuredni razmak je 50 cm i u redu 25 cm. Bosiljak se kosi dva puta godišnje, prvi put pred i u cvetanju i drugi put u septembru.

Majčina dušica (Thymus serpyllum) je biljka na koju se kod nas posle pomene njenog imena odmah pomisli na lekovito
bilje. Tlo se duboko ore u jesen i u proleće se sa što manje radnji dovodi u povoljno stanje (ravno, sitno-mrvičaste strukture) kako bi se sačuvala vlaga. U klijališta se seme seje u martu, a u maju se iznosi na otvorenu parcelu. Obavezno raditi međurednu kultivaciju, a u redu okopavati. U prvoj godini se jednom kosi, a u drugoj dva puta, visina reza 7 – 10 cm, ako se ručno bere treba biti pažljiv nikako je
ne čupati, pošto se tako uništava.
Žalfija (Salvia officinales) se unosi u tlo koje je u jesen duboko i kvalitetno obrađeno. U proleće se površina izravnja. Ako se setva obavlja semenom, onda je to najkasnije do 15. marta. Dubina setve 1-2 cm. Potrebno je 10 – 12 kg/ ha semena. Rasad se rasađuje na međuredni razmak od 70 cm i u redu 40 – 50 cm najčešće u jesen. Kosi se na visinu od oko 10 cm. I to po lepom i suvom vremenu. Važno je da se stalno parcela čisto od korova. List se bere kada žalfija počne cvetati. U toku godine dva do tri puta. Ne podnosi višak vode u zemljištu
pošto koren brzo istruli. Organsko đubrivo se unosi pod osnovnu obradu i to oko 20 – 30 t/ha , kao i 50 kg/ha azota,
70kg fosfora i i 70 – 80 kg/ha kalijuma.
Kamilica (Matricaria chamomolla) je jednogodišnja biljka kratkog vegetacionog perioda. Podnosi monokulturu i na istom zemljištu može da se gaji 2 – 3 godine. Osnovna obrada se obavlja na 15 – 20 cm. Đubri se sa mineralnim azotnim đubrivom i to sa 30 – 50 kg/ha azota, 50 – 70 kg/ha fosfora i 40 – 50 kg/ha kalijuma. Setva može biti jesenja i prolećna, bolji rezultati su sa jesenjom setvom, početkom septembra u vlažno zemljište. Za setvu je potrebno 3 – 4 kg/ha semena. Bere se po lepom i suvom vremenu, ručno više puta.

Neven (Calendula officinalis) je jednogodišnja biljka. Osnovna obrada se obavlja u jesen. Predsetvena priprema u proleće. Setva se obavlja što ranije u martu, mašinski sejalicama na međuredni razmak od 50 cm i na dubinu 3 – 4 cm. Za setvu jednog hektara dovoljno je 5 – 6 kg semena. Berba cvetova se obavlja ručno, obično  dva puta nedeljno. Neven brzo raste, pa prvi cvetovi se formiraju već nakon 40 dana posle nicanja.