Predsednik SPOS-a sastao se  sa direktorom Instituta BIOSENS iz Novog Sada prof. dr Vladimirom Crnojevićem. Razgovarano je o mogućoj državnoj pomoći preko Instituta BIOSENS za formiranje katastra pčelinjih paša, koji bi bio besplatan za pčelare. 

Prof. dr Vladimir Crnojević je divan čovek sa širokim vidicima i navirućim idejama, koje je u tren oka nadogradio ogroman broj novih ideja na sve ono što mu je predsednik SPOS-a primarno rekao, kao osnovnu ideju SPOS-a šta je to zapravo pčelarima potrebno.

Sistem koji je BIOSENS osmislio i implementirao u srpsku poljoprivredu predstavlja apsolutni svetski hit i tehnologiju koju ne poseduje nijedna druga zemlja na svetu. Kompjuterski sistem sa veštačkom inteligencijom, nakon prikupljanja brojnih informacija sa terena, fotografija sa satelita u širem opsegu nego što ljudsko oko može da vidi, sistema vremenske prognoze i drugih podataka, sve te podatke obrađuje, povezuje, i na kraju recimo apsolutno prepoznaje na kojim su parcelama zasađene koje biljne kulture, i u kojoj su fazi razvoja.

Tako recimo sistem tačno može da utvrdi stanje useva i fazu razvoja, te da krajnje precizno izmeri površine u Srbiji pod različitim biljnim kulturama. To ima poseban značaj u pčelarstvu.

Predsednik SPOS-a je profesoru izložio kompletnu ideju SPOS-a šta je sve pčelarima potrebno, i sve to, i mnogo više, sistem BIOSENS-a može da ponudi i to praktično skoro potpuno besplatno. Dovoljno je posedovati samo pametni mobilni telefon i instalirati aplikaciju AGROSENS. Naravno, sistem još uvek nije prilagođen pčelarstvu i potreban je dodatni rad na sistemu, ali se on može izuzetno brzo osposobiti za uvođenje katastra pčelinjih paša možda već naredne godine u recimo određenoj pilot formi, a nadamo se od 2020. i kao kompletno funkcionalan, moderan i inteligentan sistem.

Pčelar bi mogao da pogleda snimke koji mu pokazuju gde je recimo zasađen suncokret, da izabere sebi mesto, te da ako mu sistem saopšti da je izabrano mesto slobodno i dostupno shodno propisima, da kontaktira odmah vlasnika parcele ako je on na ovom sistemu, a ako nije, da ga preko broja parcele nađe na sajtu RGZ, i da ga onda kontaktira radi dobijanja saglasnosti za postavljanje pčelinjaka. Takođe će poljoprivrednici preko ovog sistema moći da trebuju potreban broj košnica za oprašivanje njihovog suncokreta, uljane repice i drugih ratarskih i voćarskih kultura. Takođe, sistem bi za svaku lokaciju koju pčelar izabere, mogao tačno da izračuna koliko hektara suncokreta ili recimo bagremove šume se nalazi u krugu prečnika 1 km ili 2 km oko pčelinjaka, što je produktivna granica leta pčela, te bi pčelar tako lako izabrao pravu lokaciju koja mu odgovara i u čijoj okolini ima najviše paše. Predsednik SPOS-a je napomenuo da će morati da se na određenim specifičnim lokacijama primene drugačiji kriterijumi za izbor lokacije i udaljenost između pčelinjaka (na primer Fruška gora, kao i neke lokacije bagrema u određenim delovima Srbije).

Sistem zaista nema granica. Ako bi se u njega uvezali anonimni podaci sa SMS vaga od pčelara koji žele da u tome dobrovoljno i anonimno učestvuju, veštačka inteligencija bi poređenjem i tih podataka sa 7 meteoroloških parametara, mogla tačno da predviđa kako će neka biljka mediti na određenoj lokaciji u određenim uslovima. Takođe bi nakon par godina „učenja“ sistem mogao da na osnovu satelitskih snimaka i podataka koje je dobijao sa SMS vaga, razvije mehanizam da proceni kog dana treba preseliti pčele na recimo narednu bagremovu pašu na većoj nadmorskoj visini, iako nemate pčelarsku SMS vagu na narednoj lokaciji.

Dogovoreno je da se ova godina iskoristi za detaljno praćenje bagremove paše (suncokret je recimo već pokriven sistemom) i skupljanje podataka vezanih za bagremove šume. Na kraju tog procesa, već u junu ove godine, mogli bismo da imamo tačnu procenu površina pod bagremovim šumama, sa tačno određenim lokacijama i granicama bagremovih šuma. Za sticanje detaljnijih podataka o fenofazi razvoja bagrema, i njegovog realnog stanja u određenom trenutku, biće potrebna pomoć pčelara, Oni će trebati da tokom cvetanja bagrema u raznim njegovim fazama razvoja, odu u bagremovu šumu sa aplikacijom AGROSENS instaliranom na njihovom mobilnom telefonu, i da preko aplikacije fotografišu bagrem. Kada odu u područje gde imaju WIFI, sistem će preuzeti te fotografije i podatke dobijene sa fotografija upoređivati sa podacima dobijenim satelitskim snimcima, i veštačka inteligencija će brzo naučiti da automatski samo na osnovu snimaka iz svemira, prepoznaje u kojoj je razvojnoj fazi bagrem na kojoj lokaciji, što će biti javni podatak dostupan svima.

Ovaj revolucionarni sistem nudi neograničene mogućnosti pčelarima, samo je potrebno razraditi ga, što će biti urađeno u narednom periodu. Očekujemo i podršku države u ovom poslu, i nadamo se da sistem veoma brzo postane potpuno funkcionalan i prilagođen specifičnim potrebama pčelara.

Zahvaljujemo se profesoru Crnojeviću na predusretljivosti i spremnosti da se uključi u rešavanje velikog problema nepostojanja pašnog katastra u Srbiji, a posebno nam je drago što smo u njemu prepoznali izuzetnog čoveka koji je dušu i srce ugradio u ovaj sistem. On je čovek prepun ideja i dobrih namera. Drago nam je što takav čovek postoji i što se nalazi na ovako značajnoj funkciji na kojoj doprinosi razvoju nečega što nema niko na svetu i što će se lagano, sigurni smo u to, proširiti na celu planetu. Nadamo se da ćemo mi pčelari bar malo doprineti ovom prodoru tehnologije i u svet pčelarstva, kako Srbije, tako i celog sveta.

Pozivamo pčelare da nastave da svoje ideje za unapređenje pašnog katastra prosleđuju nadleznoj komisiji SPOS-a (OVDE). Iako je rok za slanje predloga istekao petnaestog februara, SPOS će i dalje primati sve dobre predloge!