Na nedavno završenom sajmu „Profi fruit“  koji se održao u Belexpo Centru u Beogradu 9. i 10. marta 2018. godine, govorilo se o iskustvima u proizvodnji jabuke i borovnice.

Najinteresantnija tema na sajmu bila je analiza stanja u voćnjacima jabuka i kontrola štetočina, koja je okupila oko 250 posetilaca u sali za prezentacije. Čuvanje jabuke i njen put od drveta do stola zainteresovalo je slušaoce, pa se u celoj sali čuo samo glas Adama Paradowskog,  dr Janeza Hribara i ostalih predavača.

Za prvi dan može se reći da posetioce nije naročito zanimao mini sajam ispred hale. Kao da su se nekim čudom srpski voćari odlučili da budu dobri đaci i idu samo na predavanja. Čak je i organizator primetio tu anomaliju da ljudi uđu u halu, prođu pored štandova, slušaju predavanja i posle njih izađu napolje! Po tome smo bili bolji i od poljskih i od holandskih sajmova.

Drugi dan bio je mnogo zanimljiviji i življi. Na red su došle bobičaste voćke i malina kao kraljica bobičastog voća u Srbiji. Mada, jedna kultura privukla je pažnju mnogih proizvođača, sadašnje, buduće i one koji žele samo da se informišu, pogađate – da, to je borovnica.

Izlagači su nudili sadni materijal, supstrate, đubriva, protivgradne mreže i nadasve – savete. Na štandovima se raspravljalo da li je bolje gajiti borovnicu u saksijama, džakovima ili u bankovima. Koji supstrat je najbolji, koliko procenata i koje strugotine treba da se upotrebe… Ista pitanja, različiti ljudi, uglavnom vrlo zainteresovani. A i ko ne bi bio kada je cena ploda toliko primamljiva. Borovnica je interesantna narodima koji je svakodnevno konzumiraju ali i u zemljama koje tek upoznaju borovnicu. Dakle, tržište se širi… kao i broj proizvođača…

Naša klima i agrotehnički uslovi garantuju uspeh u proizvodnji, samo ljude treba edukovati. Ovakvi sajmovi su prava prilika za to.

Na internetu može da se pročita svašta. Iskustva iz drugih zemalja ne mogu da se primene u Srbiji u potpunosti a gde je mnogo babica – kilava deca…

Zbog toga je najzanimljivije predavanje bilo na kraju. Kao šlag na tortu, gospodin Slaviša Šestić, nesebično je podelio svoje iskustvo u proizvodnji borovnice.

-Najbolje sadnice su proizvedene metodom In vitro, mogu da se gaje na bilo koji način. Ako tip i analiza zemljišta odgovaraju borovnici, najbolje je gajiti u zemlji, na bankovima ili brdima, kako on kaže. A do kada i kolika će potražnja biti za plodovima borovnice najbolje govori vizionarska rečenica:

• Borovnica će postati nova vinova loza za Srbiju…