Vlaga u košnici sa zelenim, plesnivim i mokrim saćem, štetnija je po zajednicu i od najhladnije zime!

Pri spoljnjoj dnevnoj temperaturi od 18 °C, kada je relativna vlažnost vazduha bila 60%, temperatura u košnici se kolebala od 20 do 25°C, a relativna vlažnost u košnici kretala se na nivou 40-60 %. Noću, pri spoljnjoj temperaturi od 13 °C i relativnoj vlažnosti od 96 %, temperatura je u košnici  17,5 °C a u pčelinjem klubetu 20-30 °C. Relativna vlažnost u košnici bila je 70 do 90 %, dok je u klubetu ostajala ista kao i u toku dana.”

Regulacija ventilacije je veoma značajna, međutim tu postoje oprečna mišljenja i neke prilično loše navike.

Da bi se oslobodili vlage, pčelari često prave otvore na gornjem delu košnice, u poklopnoj dasci. Istovremeno sužavaju prostor, svodeći ga samo na onoliko ramnova koliko pčele mogu za posednu. To je u najmanju ruku nelogično, jer se s jedne strane želi da očuva stvorena toplota, a istovremeno joj se pravi put kuda nepovratno odlazi.

Američki entomolozi vršili su istraživanja o uticaju površine klubeta na zbivanja u njemu. Temperatura je menjana u granicama od 3,9 °C ispod nule do 12,7 °C iznad nule, ali utopljavanje, pa čak i grejanje električnim grejačima nije takve zajednice činilo boljim u odnosu na neutopljavana. Šta više, da bi se utvrdilo koliko je ova okolnost od presudnog značaja, izvršeni su zaista stravični eksperimenti u kojima su utopljena i neutopljena društva držana u hladnjačama pedeset dana na minus 45 °C. Pčele su ostale žive i pri tome samo zagrijevale prostor u kome su se nalazile, klube, dok je okolina košnice imala ledenih 17,8 °C ispod nule.