Dobrica Jevremović, iz Despotovca, pčelarstvom se bavi od 1995. godine. Počeo je sa jednom košnicom, koju je dobio od komšije, inače učitelja u penziji, Miroslava Radovanovića iz Despotovca. Iste te godine, naš sagovornik, kreće u ozbiljno pčelarenje, svake godine povećava broj košnica.
Dobrica trenutno ima 120 proizvodnih društava i 30 pomoćnih.
Naš sagovornik posle 23 godine iskustva u pčelarenju, pomaže i mladim pčelarima, tako da je po njegovim rečima, formirao oko 30 pčelinjaka i poklonio preko 200 rojeva.
-Naravno za to sam dobijao priznanja i pohvale . Prošle godine sam dobio, Diplomu Zaslužni pčelar i zlatnu značku za razvoju i unapređenje pčelarstva od strane SPOS-a , Diplomu od regionalnog Saveza pčelara, zahvalnicu društva Nektar iz Despotovca, priča nam Dobrica.
-U pčelarstvu nema pravila, radi čovek po osećaju. Znači, samostalnost, izbor zanimanja i rad u prirodi sa insektima. Mnogi postaju pčelari, da bi se obogatili. Oni koji su u to verovali, danas se više ne bave pčelarstvom. Pčelarstvo kao zanimanje ili pak kao hobi privilegija ljudi koji su posebni. Uspešan pčelar mora posedovati ljubav, dobru volju i upornost, ali ipak život i zdravlje pčelara treba da su na prvom mestu. Potrebno je znati, da pčelarstvo nije nimalo lak posao i da je potrebno puno odricanja, fizičke i umne snage, ističe Dobrica i dodaje:
,, Do pre tri godine prinos po košnici bio je oko 30 kilograma bagremovog meda i 10 do 15 kilograma livadskog meda, po košnici. Poslednje tri godine je nešto manji prinos, ali sam zadovoljan.
Kako nam ističe Dobrica, u pčelarenju veoma malo koristi šećer i slabo tretira pčela, pa su zato i prinosi manji. Za prihranu pčela ostavlja ramove sa medom drži u hladnjači, pa u septembru doda šećer ali vrlo malo.
Dobričin med se prodaje u trgovinama, u Švajcarskoj, Austriji, Italiji…
Sve što proizvede, on i proda. U svom asortimanu, osim meda ima i propolis, mešavinu meda sa biljem, voskak, i druge pčelinje proizvode.
U radu oko pčela pomaže mu supruga Biljana, sin Nemanja, a sinovi Stefan i Boban se pridruže kada je vadjenje ramova iz košnica, i vrcanje meda jer je tada svečana atmosfera!
Ako su tačne priče da pčelarstvom čovek može da se bori protiv stresa onda su Dobričine fotografije kondenzovano sredstvo koje leči i smiruje, nadahnjuje i rađa novu ljubav. Ljubav prema prirodi i zdravoj životnoj sredini. I dok smo ga sretali na sajmovima pčelarstva uvek je bio nasmejan i spremam za pčelu o svojim pčelama, naravno i o farmi, ali o tome ćemo nekom drugom prilikom.