Mušmula se gajila pre oko 3 000 godina, o čemu postoje zapisi iz drevne Grčke. Mada u latinskom nazivu ima naznaku porekla iz Nemačke, njeno pravo poreko je vezano za oblast Mediterana. 1990 godine je upisana još jedna vrsta mušmule koja nosi naziv japanska mušmula ( Mespilus canescens ).
- Balkanska domaća mušmula. Drvo je srednje bujno i mnogo rodno. Plod jue sitan 40-50 grama, čigrast na kratkoj peteljci. Pokožica je hrapava, cimetaste ili crvenkasto braon boje, poprskana smeđim lenticelama. Plodovi se beru krajem oktobra. Otporn aje prema bolestima i štetočinama
- Holandska krupna. Drvo je srednje bujno i mnogo rodno. Plod je krupan pljosnat 60- 90 grama. Često puca u zoni čašičnog udubljenja.
Plodovi se beru krajem oktobra.
- Drvo izraste kao žbun ili sa krunom.
- Mušmula rodi na kratkim, srednje dugimi vitim rodnim grančicama.
- Rodni pupoljci su mešoviti
- Cvet je pojedinačan, krupan bele boje.
- Plod mušmule je sinkarpna koštica čigrastog ili pogačastog oblika.
- Sitnoplodne sorte su samooplodne a krupnoplodne delimično samooplodne ili stranooplodne.
