Mirko Vlček je  iz Pivnica, sela u opštini Bačka Palanka , u kom  živi nešto manje od 4.000 stanovnika. Mirko je diplomirani inženjer, i retko ko se bavi organskom proizvodnjom da nije čuo za njega. Šesta  godina kako se bavi organskom proizvodnji. Tokom studija njih četvorica su odlučili čime će se baviti. Slodobno mogu reći, dečko sa puno znanja, energije, entuzijazma, a naravno i volje. Kada se odlučivao čime će se baviti, prevagnulo je to da radi na sopstvenom imanju, jer kako kaže kod drugog po njemu je mnogo teže raditi. – Kako nam kaže Mirko počeci nisu nimalo bili laki. Četri drugara su se sastala i posle dužeg razmišljanja došli su na ideju da se pave organskom proizvodnjom. Otišli su kod prof.dr Branke Lazić, doajen organske proizvodnje, koja je dala veliki doprinos promovisanju i razvoju organske poljoprivrede u Srbiji. Dala im je literaturu i tako je počelo, verovali su u nju, i njenu pomoć. Rekla im je da to motaju da prouče, da bi mogli da se bave poljoprivredom. Prvu godinu istraživali, da li da rade, voće, povrće, žitarice. Odlučili su se za organsku. Celu zimu su proučavali, I na proleće su otišli kod profesorke sa idejom.

Prva godina je bila jako teška, isprobali su dosta, ali što bi rekao Mirko, krenulo je po zlu, I loša je bila godina. Nosili su na pijacu autopusom u torbama, da bi uštedeli ili su stopom. Od zelene mreže su dobili tezgu, bar su znali gde idu. Ništa po njemu nisu izgubili, kasnije u drugoj godini kupili su auto, I sada je mnogo lakše. Krenuo je sa baštom od 33 ara, sada ima 14 ha. Dobili su podsticaje i tako su počeli plasteničku proizvodnju, I sada imaju četiri plastenika. Danas je ona proširena na pet hektara. U početku nije bilo lako kako nam ističe Mirko, eksperimentisao je, isprobavao šta će raditi i kako. Na gazdinstvu se gaje mrkva, šargarepa, paštrnak, krompir, crni i beli luk, cvekla, rotkvice, crna rotkva, spanać, blitva, deset različitih sorti pasulja, bundeve, kukuruz kokičar, kukurz šećerac, paradajz, paprika, krastavci. Mirko primećuje da se tražnja za organskim proizvodima konstantno povećava. On ipak, ne želi da povećava proizvodnju bezgranično, već da dostigne određeni nivo i da se na tom nivou zadrži. Mirko nije pobornik korišćenja zaštitnih sredstava pa čak ni onih organskog porekla. Mirko gaji i koze, patke i kokoške. Ove godine su isprobali, batat, speltu, fizalis, naut, sočivo, I zadovoljni su kako kaže Mirko, ima smisla raditi. Sarađuju I sa drugim proizvođačima, kao na primer sa pčelarima. Na fejsbuk stranici “Organski proizvodi iz Pivnica” redovno se ažuriraju podaci o ponudi organske hrane, ne samo sa ovog, već i drugih gazdinstava iz Pivnica, kako bi asortiman bio bogatiji. Kupci naručuju, proizvođači im robu dostavljaju, a taj se krug svakim danom širi. Više od 60odsto proizvoda se proda preko interneta. Naše udruženje je organizovalo prvu organsku pijacu. Posle se tržište širilo, baš kao i proizvodnja. Većina potrošača zna da je to hrana proizvedena bez hemijskih sredstava.

Trenutno njih trojica su se udružili. Nismo u klasičnom ortakluku, ističe Mirko, ali nađemo se jedan drugom. Recimo, kada treba isporučiti veću količinu robe udružimo se da bismo to realizovali. Od prošle zime razvijam prodaju putem interneta i veoma sam zadovoljan – kaže Mirko i objašnjava kako to funkcioniše. Zainteresovani kupci ostave svoju adresu, a on im pošalje ponudu i cenovnik. Kupci naruče to mejlom i čekaju isporuku. Najviše potrošača je iz okoline Novog Sada. Način prodaje se širi, pa će uskoro organski beli luk iz Pivnica kupci moći da nađu na rafovima lanca „Univerexport“.Njih osmorica trenutno su najmlađi proizvođači organske hrane u Srbiji. Potošači se uvek prvo iznenade kada ih vide, a potom iznenađenje prelazi u divljenje. Ipak, oduševljenje ovim mladim ljudima, koji osim kvalitenih organskih proivoda plasiraju potrošačima i priču o smislu organskog načina proizvodnje, je najčešća reakcija svih koji se zaustave pred njihvoim štandom.

Mirko kaže da stajsko đubrivo zamenjuje veštačko, , pa tako na primer, azotna đubriva menja kopriva. Umesto sredstva za zaštitu bilja dobar je i beli luk. Na 700 grama luka doda se sedam litara kipuće vode, to odstoji 36 sati i spremno je za upotrebu. Cvetni pojas od nevena privlači insekte predatore svojim mirisom. Oni se tu gnezde, a hrane se lisnim vašima koje tako uništavaju. Istu ulogu ima i biljka komorač. U organskoj proizvodnji za krompir se koristi ulje biljke nim iz Indije. To je preparat koji je uglavnom u upotrebi za negu kože u kozmetičkoj industriji, ali je istovremeno i odličan insekticid. Protiv štetočina koristimo i duvan koji ih svojim jakim mirisom odbija – objašnjava Mirko Vlček.