Obavezno ga treba gajiti u plodoredu, jer gajenje u monokulturi donosi niske prinose i vrlo lako oboleva. Za ječam su dobre pretkulture zrnaste mahunarke, uljana repica, suncokret, raniji hibridi kukuruza, detelinsko-travne smese i druge kulture. O plodosmeni,  naročito treba voditi računa,  ako se seje pivarski ječam.

Najbolji rezultati postižu se ako se seje nakon: krompira, industrijskih kultura (suncokret, uljana repica, šećerna repa) i zrnenih mahunarki (pasulj, grašak, soja).

Osnovnu obradu zemljišta, oranje za ozimi ječam bi trebalo obaviti 2-3 nedelje pre setve (u zavisnosti od vremena i pretkulture) na dubinu oko 15 cm (ako je zemljište teško i na njemu leži voda trebalo bi ga podrivati). Od pretkulture (ranija ili kasnija), zavisitće i osnovna obrada. Nakon ranih pretkultura obično se obavljaju dva oranja, pliće nakon žetve pret kulture i dublje, osnovno, 2-3 nedelje pre setve.

Đubrenje ječma može se obaviti đubrivima mineralnog i organskog i porekla (stajsko đubrivo, razni komposti, osoka).

Za prinos od 5 t/ha, treba obezbediti 110 do 120 kg azota, 70 do 80 kg fosfora i 100 do 120 kg kalijuma. Prvu prihranu ječma najbolje je obaviti odmah nakon zime, kad je usev u početnoj fazi bokorenja, i to osokom. Drugu prihranu treba obaviti samo ako je potrebno. Količina osoke za jednu prihranu po hektaru treba da iznosi oko 12 t. Osoka mora biti obvezno razređena s vodom u odnosu 1 deo osoke prema 3 dela vode.
Pri izboru sorte ječma moramo znati njegovu namenu, koja može biti za ishranu stoke, industrijsku preradu i dr. Za ishranu stoke odabraćemo četvororedni ili šestoredni. Za setvu obavezno treba koristiti deklarisano seme, po mogućnosti
što krupnije frakcije.
Seje se sejalicom u redove na razmak 8-10 cm. Gustina sklopa iznosi 300-500 klijavih semena/m2, a seje se na dubinu 3-5 cm.
Žetva ječma Da bismo izbegli sušenje, ječam se žanje kada vlažnost zrna bude manja od 14 % naročito je to važno za pivarski ječam.