Azijska voćna mušica, napada voćne vrste sa tankom pokožicom, koje su najosetljivije u vreme zrenja (jagoda, malina, kupina, smokva, trešnja, višnja, breskva, šljiva, vinova loza…). Napada zdrave plodove, jer ženka sa izrazito čvrstom testerastom legalicom lako zaseca pokožicu ploda i unutra ubacuje jaja. Embrionalni razvoj može da traje od svega par sati do 3 dana,nakon čega se larve hrane unutar plodova, koji brzo propadaju i trule.Oštećenja na pokožici ploda usled polaganja jaja predstavljaju put za infekcije različitim vrstama patogena. Najveće štete nastaju usled ishrane larvi mesom ploda.
Poreklom je iz Kine, gde se beleži visoka brojnost ove štetočine ali, takođe, u Kini postoje prirodni predatori koji biološki kontrolišu brojnost ove štetočine te ona ne predstavlja opasnost kada je ekonomski prag štetnosti u pitanju.
Međutim, u našoj zemlji ne postoji biološki neprijatelj zaDrosophylla suzukii, te se ova štetočina širi i ugrožava određene voćne vrste.
Trenutno, najveću opasnost u podizanju populacije ove štetočine predstavljaju zasadi maline i kupine, gde se registruje prisustvo prezrelih plodova i plodova sa simptomima truleži.
Oni su idealno mesto za neometan razvoj i razmnožavanje kao i podizanje brojnosti azijske voćne mušice, a zahvaljujući izuzetno visokom reprodukcionom potencijalu štetočine (jedna ženka položi i do 600 jaja) svakodnevno se beleži povećanje ulova odraslih jedinki na klopkama.
S obzirom na izuzetno visok reprodukcioni potencijal ove štetočine i kartko generacijsko vreme, veoma brzo može doći do povećanja brojnosti populacije.
U cilju kontrole populacije ove štetočine proizvođačima bobičastog, koštičavog voća i vinove loze preporučuju se sledeće mere:
Masovno izlovljavanje lovnim klopkama napravljenim od plastičnih flaša na kojima je potrebno napraviti nekoliko otvora prečnika 4 mm (čime se omogućava ulazak mušica), kao i otvore za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina crnog vina (1,5 dl) i jabukovog sirćeta (1,5 dl), sa par kapi deterdženta. Klopke se prazne na svakih 7 dana i menja atraktant. Klopke se postavljaju na rastojanju od 2-3m po obodu zasada, a na 5m unutar zasada.
– skraćivanje intervala berbe plodova u cilju što bržeg sklanjanja sa parcele,
– Sprovođenje sanitarnih mera. Uništavanje prezrelih i zaraženih plodova odlaganjem u burad koja ostaju zatvorena sedam dana. Kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama, time i mogućnost prenosa iz jednog u drugi region.obavezno uklanjanje i spaljivanje zaraženih i trulih plodova,
-Održavanje higijene ivica parcela, uništavanje okolnog divljeg bilja, divlje kupine, zove, džanarike i drugih biljnih vrsta koje mogu biti domaćini ove štetočine i mesta njenog umnožavanja.
– kontrola ambalaže i druge opreme za berbu zbog mogućnosti širenja na veće udaljenosti transportom.
-Hemijske mere zaštite su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova, skrivenosti jaja i larvi unutar plodova, time i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja.
