Ova godina je počela sa blagom zimom u januaru i februaru,  da bi početkom i sredinom marta,  ekstremno niske temperature obeležile taj period i  mesec. Išle su  do -18 ºC pa i do  -20ºC .

Proleće se odlikovalo sušom i visokim temperaturama,  u aprilu je bilo i preko 32℃,  što je dosta retko i neubičajno za taj mesec. Maj je takođe bio dosta suv, i onda je počela kiša sa količinama koje su nezabeležene,  pa je čak i objavljeno da je u jednom mestu u Srbiji , ne u Indiji ili slivu Amazona palo i 78 l/m² za jedan čas, i  tako skoro svaki dan.

Sada smo iznenađeni ovim visokim dnevnim temperaturama,  ( maksimalne od 32-36℃) , koje mnogo utiču na nas ljude koji imamo tu sreću da bar možemo i da se sklonimo od njih. Ovo je znači period koji se odlikuje visokim dnevnim temperaturama,  relativno visokom vlagom vazduha i bar za sada blagim noćima.

Biljke nisu u mogućnosti da se sklone sa sunca,  i svoju temperaturu regulišu transpiracijom. To je najprostije rečeno,  proces isparavanja vlage sa površine biljaka.

Savremena poljoprivredna proizvodnja,  podrazumeva proizvodnju na otvorenom i u zatvorenom prostoru. Da bi omogućili biljkama u poljoprivredi da prežive sve ove ekstremne vremenske prilike,  i donesu ekonomski isplativ rod – prinos,  struka preporučuje da poljoprivredni proizvođači moraju poštovati sledeće postupke,  za proizvodnju na otvorenom :

–duboka osnovna obrada

-pravovremena i pravilno izvedena predsetvena priprema zemljišta

-setva izvedena u optimalnom roku

-obavezna međuredna obrada ( tri motike jedna kiša )

-navodnjavanje ako je moguće

-izbor sorata i hibrida koji su toleranti na ove ekstremne uslove

U zaštićenom prostoru treba regulisati temperaturu i vlagu vazduha provetravanjem , senčenjem , orošavanjem .

Posebno treba obratiti pažnju na vrlo čestu pojavu plužnog đona u našim njivama. To je vodonepropusni sloj zemljišta koji ne da da voda  ode u dublje slojeve zemljišta i tu da se čuva za nepovoljni sušni period kada se uzdiže i postaje dostupna korenovom sistemu. Takođe pri osnovnoj obradi zemljišta treba mineralno kompleksna đubriva NPK zaoravati , unositi u zonu gde je glavna masa korenovog sistema , kako bi koren bio na dubini na kojoj neće osetiti poguban uticaj visokih dnevnih temperatura i gde mu je lako dostupna hrana.

Neverovatno je da na pojedinim parcelama već posle par dana visokih temperatura kukuruz počinje da žuti , a palo je samo do pre neki dan mnogo kiše. Najverovatnije je tome uzrok loša agrotehnika ( loša osnovna obrada, plužni đon , nepravilna primena đubriva , izostanak međuredne kultivacije ) ali i opadanje kvaliteta zemljišta .Zapamtite primenom zaoravanjem stajnjaka mi povećavamo voluminoznost zemljiša ,to jest bodni i vazdušni kapacitet zemljišta ..

Samo primena pune agrotehnike nam može bar koliko toliko garantovati stabilne prinose u ovim ekstremnim uslovima . Ove godine suša u Zapadnoj Evropi i stalne kiše u našem regionu su mnogo uticale na kvalitet pšenice , možda će sledeće godine to biti poguban uticaj na drugu značajnu kulturu.

Zato poljoprivrednici slušajte struku i savete .