Rakija se može proizvoditi od svih voćnih vrsta koje sadrže šećer iz kojeg u toku alkoholne fermentacije nastaje alkohol. Najpogodnije voćne vreste za proizvodnju rakije su jabučaste (jabuke i kruške) i koštičave vrste (šljive, trešnje, višnje, kajsije i breskve). U nekim zemljama rakija se proizvodi i od bobičastog voća (maline, ribizle, kupine itd.). Lozovača i komovica se proizvode od prevrelog kljuka grožđa ili komine od grožđa koje zaostaju u proizvodnji vina.

Za proizvodnju vrhunske rakije potrebno je uzimati samo fiziološki zrelo, neoštećeno i dobro čuvano voće. Prezrelo, oštećeno i plesnivo voće sadrži manje šećera i ima lošu aromu, pošto prezrelo voće brzo gubi aromatične komponente. Izuzetak od ovog generalnog pravila čine šljive i kruške viljamovke čiji prezreli plodovi sadrže više aromatičnih materija i daju kvalitetniju rakiju.

Ako je rakija odložena na kraće odležavanje u staklenim, ili prohronskim sudovima i sprema se za potrošnju i iznošenje na tržište, neophodno je svođenje njene jačine sa uobičajenih 65 do 70% na željenu, manju vrednost alkohola od 40 do 50%. Ovo je veoma važan posao koji ima presudan uticaj na konačan ukus, a posebno na isticanje aromatičnih i mirisnih karakteristika voća. Svođenje jaččine obavlja se destilovanom vodom.