Pod uslovima dovoljnog kretanja po ispustima i pašnjacima, papci krava se razvijaju uglavnom normalno, jer se trošenje rožine odvija u granicama njenog rasta.Kod vezanog sistema držanja ovo nije slučaj i rast rožine je veći od trošenja, a iz toga može da proizađe niz negativnih posledica. Kako rožina papaka raste u najvećoj meri prema napred i unutra, to se papci postepeno izdužuju, uvrću unutra jedan prema drugom i prema gore, a ponekad se i ukrštaju.

Na taj način dolazi do poremećaja statike tela, opterećenje sve više pada na zadnje delove papaka i usled toga dolazi do upale tetiva sa jakim osećajem bola, što kravama otežava stajanje.Uz neprestano deformisanje papaka dolazi i do menjanja položaja kostiju papaka ,dislokacija zglobnih površina i upale papaka i zglobova. Životinje u tom slučaju usled velikog bola pri stajanju, najveći deo vremena leže, smanjuje im se apetit, loše iskorišćavaju hranu, mršave, a kao posledica toga dolazi i do smanjenja produkcije mleka i do 50%.
Mere za održavanje higijene papaka. Jedna od mera je planska kontrola stanja papaka u zapatu krava, koja treba da je sastavni deo tehnološkog procesa. Ona mora da se primenjuje, kako kod držanja vezanih krava na ležištima radi pravovremenog uočavanja pojave deformacije papaka(tzv stajski papci), tako i kod držanja nevezanih krava u zatvorenim stajama i boksevima.
Pregled i kontrola papaka kod klasičnog načina držanja vezanih krava vrše se redovno dva puta godišnje, a kod slobodnog držanja na rešetkastim podovima bez prostirke i do četiri puta godišnje. Prilikom kontrole utvrđuje se stepen čistoće papaka, proverava stanje vlažnosti rožine i pojava eventualnih patoloških promena na rožini i kruni papaka.Usled nečistoće, a naročito ako krave borave na vlažnim podovima i prostirci, među papcima i nakruni mogu da nastanu infekcije, koje mogu da izazovu veoma bolne procese.Velika vlaga može da dovede do povećanja vlažnosti i suvišnog omekšanja mekuši papaka što dovodi do patološkog stanja.

S druge strane preveliko isušivanje mekuši, naročito kod držanja na rešetkastim podovima može da dovede do prskanja rožine na spoljašnjoj strani papaka, što može znatno da poremeti papčani mehanizam.
Zavisno od vrste nalaza kod pregleda i kontrole papaka, preduzimaju se odgovarajuće mere koje se svode na:
– mehaničko čišćenje papaka i odstranjivenje sa površine i između papaka razne nečistoće i stranih predmeta.
– Kupke i pranje papaka uz dodatak vodi raznih adstrigenasa kao 10% bakarni sulfat ili 5% formaldehid ako se radi o premekanoj rožini papaka,a kod presuve, ispucale rožine upotreba neutralnih masti, vazelina, svinjske masti (višak obrisati lanenom krpom).
– Korekcije papaka kojima se odstranjuju prerasli ili nepravilno izrasli delovi papaka i vrši isparavljanje nepravilno istrošenih delova
– medikamentozno tretiranje drugih patoloških promena ustanovljenih na papcima.