Pored brojnih teškoća sa kojima se suočava, srpsko zadrugarstvo proteklih godina beleži značajan razvoj, što pokazuje i podatak da je od sredine 2017. godine, kada je pokrenut projekat „500 zadruga u 500 sela“ u Srbiji osnovano više od 300 novih zadruga.

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović kaže da je ogromno interesovanje u Srbiji za osnivanje novih zadruga te da će iskustva naše zemlje u ovoj oblasti narednih dana zadrugari preneti i španskim kolegama, koji borave u Srbiji i učestvuju na poslovnom Forumu „Španija-Srbija“.

Predstavnici brojnih srpskih zadruga i udruženja zadrugara danas su na panelu „Poljoprivredne zadruge u Srbiji i Španiji“ u okviru Foruma, imali priliku da razmene mišljenja i iskustva te ostvare međusobne poslovne kontakte.

„Značajno nam je da čujemo kako stvari stoje u EU“ kaže Mihailović i dodaje da „od Drugog svetskog rata nije bilo takvih mera“ kao što su mere koje se tiču podsticaja za osnivanje novih zadruga u Srbiji.

Podseća da je vlada izdvojila 825 miliona dinara u ovoj godini za pomoć pri osnivanju novih zadruga i da je konkurs završen u avgustu.

Kaže da je do sada bilo „uhodavanja i nenamernih grešaka prilikom konkurisanja za sredstva“ države, ali da su zadrugari ove godine u velikoj meri dobro napisali projekte.

„Konkurs je završen u avgustu, komisija radi svoj posao i pregleda prispele programe tako da će se u narednih dvadesetak dana znati konačna rang lista“, kaže Mihailović za Tanjug.

Smatra da je potez vlade za osnivanje novih zadruga ujedinio zadrugare u Srbiji.

„Na terenu smo uočili da je potez vlade nas ujedinio, Zadružni savez i zadruge. Pojedinačno smo se borili za svoje poslove ali smo bili slabi“, objašnjava on i navodi da je stvoren „jedan dobar tim“ koji uključuje, kaže, mesne zajednice, lokalne samouprave, državni vrh i Srpsku akademiju nauka i umetnosti.

„Kod nas uvek ima dosta kritičara, a oko ovog programa niko nije rekao ni jednu ružnu reč, svi se slažu da treba oživeti naše selo, a zadruga je spasonosno rešenje“.

Direktor zadužen za Istočnu Evropu u kompaniji ANECOOP (jedna od vodećih spanskih kompanija za izvoz voća i povrća), Feran Kabrera, kaže da je bitno da španski i srpski zadrugari zajedno uče i napreduju.

„Cilj posete naše kompanije je da pokažemo našim prijateljima iz Srbije na koji način može njihova proizvodnja da raste budući da Anekup ima 43 godine iskustva.

Primetio sam da Srbija ima veliki potencijal ali smatram da mora brzo da se prilagodi promenama i tržištu, budući da zbog globalizacije, potražnja neće dugo čekati na proizvođače“, ocenjuje Kabrera za Tanjug.

Sekretar Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj smatra da je zadrugarstvo u Srbiji danas u nešto boljem položaju nego prethodnih godina ali da prostora za poboljšanje ima još mnogo.

„Ali, svaki napor daje i rezultate. U poslednje dve godine možemo reći da je položaj zadruga u najmanju ruku izjednačen sa drugim pravnim licima tako da imamo novi zakon o zadrugama koji je u primeni. Istina je, i on se teško primenjuje ali ostvaruje prava zadruga“, kaže Nestorov Bizonj.

S druge strane, dodaje, zadruge danas u Srbiji imaju prava na podsticaje, što nisu, kaže, u celini imale u prethodnom periodu.

Ističe da je bespovratna pomoć države, kroz program razvoja zadrugarstva i ruralnih sredina, za sada jedini primer investicija u zadrugarstvo od strane države.

„I to je jedna velika podrška zadružnom sektoru“.

Zadrugari još uvek, navodi, imaju niz problema…

„Njihovi problemi su sigurno manji kada se udruže u zadruge. I tada imaju probleme koji su ekonomskog tipa ali mogu ih lakše prevazići zajedno. Zadruge se i dalje suočavaju sa nerešenim pitanjima iz prošlosti kao što su status svojine“, navodi Nestorov Bizonj i podvlači da je jedini način da ovaj sektor opstane na tržištu – udruživanje.