Voćarska zadruga Borovnica, iz Brestovika, održala je u subotu, u Centru Sava, jesenji skup uzgajivača borovnice. Predavači su bili eminentni stručnajci , Tadeusz Kusibab- Krakov iz Poljske, prof.dr. Jasminka Milivojević, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, i dr Predrag Milovanović.
Vladalo je veliko interesovanje, tražila se čak i stolica više. To je znak da se u Srbije sve više širi svest o gajenju borovnice, i da se daje na njenom značaju.
Voćarska zadruga Borovnica, okuplja proizvođače američke visokožbunaste sorte borovnice u Srbiji.
Uz primenu najnovijih tehnologija i najviših standarda proizvodnje, zadruga je orijentisana ka izvozu na tržište Evropske unije, Rusije i Azije. U 2018. godini Zadruga je sa svojim kooperantima uz veliki entuzijazam, rad i strpljenje proširila proizvodne površine na preko 30 ha sa oko 100 000 sadnica.
Iskustvo u uzgoju borovnice stečeno u prethodnom periodu, razmenjuje sa sadašnjim i budućim kolegama kako bi pravovremeno što bolje sagledali rizike i izazove gajenja borovnice u 21. veku.
Njihove plantaže poseduju Global G.A.P. sertifikaciju. U njihovim zasadima se primenjuju visoki standardi u pogledu kvaliteta i bezbednosti borovnica.
Takođe, rade na jačanju svesti u pravcu preventivnog delovanja, stalnog poboljšanja kvaliteta i bezbednosti, kao i na unapređenju ekološke sredine u kojoj živimo i proizvodimo.
Visokožbunasta borovnica postaje sve značajnija vrsta jagodastih voćaka u našoj zemlji, uzimajući u obzir činjenicu da postoji veliko interesovanje za zasnivanjem novih i proširivanjem već postojećih zasada. Ukupne proizvodne površine pod zasadima borovnice trenutno iznose oko 1000 ha i očekuje se dalji trend povećanja. Od 2013. godine, čak se proizvodnja povećala , za pet puta. Najveći broj podignutih zasada nalazi se u okolini Arilja, Užica, Bajine Bašte, Ljiga, Mladenovca, Aranđelovca, Topole, Kragujevca, Šapca, Loznice, Knjaževca i Vlasinskog jezera. Najviše je zasputpljena sorta Duke, i pored činjenice da smo prethodnih godina imali produkciju novih sorti, ali koje su ostale na nivou pratećih sorti, kao dopunske sorte i služe kao oprašivači sorti Duke.
,,Najviše je zastupljena tehnologija gajenja u zemljištu, koja podrazumeva izbor zemljišta pogodnog mehaničkog sastava (ilovačasta i peskovito-ilovačasta zemljišta) i optimalne pH vrednosti (4,2-5,0). Kod ovakvih zemljišta primenjuje se sadnja u jamiće, koji se otvaraju na udaljenosti od 1-1,5 m u redu i pune supstratnom smešom sastavljenom od strugotine četinara i kiselog treseta u različitim odnosima. Ukoliko su zemljišta teška, sa visokim procentualnim učešćem gline i praha (glinovite-ilovače i praškasto glinovite ilovače), preporučuje se zasnivanje zasada borovnice na gredicama visine do 30-40 cm, ističe profesor dr Milivojević. i dodaje: Ovakav sistem gajenja sprečava pojavu zabarivanja u uslovima povećane količine padavina, koja dovodi do asfikcije korenovog sistema i otežanog usvajanja hranljivih elemenata iz zemljišta.
Sistem sadnje borovnice u vreće od agrotekstila
Prednosti ove tehnologije je jednostavna sadnja, lako održavanje i manja potrošnja vode.
U vreće od agrotekstila se sipa supstrat u koji se kasnije polože biljke. Ovde veliku pažnju treba posvetiti izboru supstrata za gajenje borovnica. U supstratu biljke treba da prežive ceo svoj vek i zato je od velike važnosti izabrati pravu kombinaciju. Mnogo je sigurnije da se uzme gotov supstrat koji sadrži kombinaciju više vrsta treseta, perlita i vlakana. U startu ova tehnologija poskupljuje samu sadnju, ali kroz dalju eksploataciju zasada, kao i na samoj uštedi na radnoj snazi prilikom sadnje ta razlika se brzo anulira.
U cilju zaštite sadnica od trave i korova poželjno je poređati vreće na vodopropusni agrotekstil širine 100cm. Na taj način prostor između i oko sadnica biće zaštićen i eliminiše upotrebu herbicida.
,,Kada govorimo o tehnologiji hidroponskog uzgoja, to je posebna nepoznanica i proizvođačima je potrebna velika pomoć. Uglavnom prave uporedne zasade, odnosno kombinovane, u saksijama i direktno u zemljištu da bi videli prednosti i mane. Drugi veliki problem je što nema dovoljno stručnjaka na terenu koji se bave ovim načinom uzgoja“, dodaje ona.
Prema njenim rečima, primenom ove tehnologije gajenja omogućava se povećanje broja biljaka po 1 ha (4.170-5.550), olakšano zalivanje sa odličnom drenažom supstrata i programiranjem prihrane, čak i u kišnim vegetacijama.
Po rečima prof.dr Jasminke Milivojević, veoma je bitno da se prilikom podizanja zasada ali i kasnije, potraži stručna pomoć, inženjera poljoprivrede, jer samo tako tako, može se doći do dobrih rezultata.
Povećana tražnja za plodovima borovnice na svetskom tržištu zasnovana je na svesti potrošača o hranljivim i lekovitim svojstvima ovog voća, što doprinosi njihovoj visokoj upotrebnoj vrednosti. Pored stimulativnog uticaja izvoznog tržišta i nedovoljno snabdevenog domaćeg tržišta, na povećano interesovanje za podizanjem visokointenzivnih zasada borovnice utiče i visoka veleprodajna cena proizvoda, koja iznosi do 5 eura po kg.