-Ideja da se bavimo  pčelarstvom potekla je od moje supruge Marijane, kojoj  nakon završetka studija potraga za poslom nije polazila za rukom, tako da je  predložila da spojimo iskustvo njenog oca, koji se u mladosti bavio pčelarstvom i moj entuzijazam, tog proleća 2013.godine, počinje priču naš sagovornik Jovan Kovačić iz Sremske Mitrovice.

Počeli su da pčelare sa deset košnica, danas, šest godina kasnije oboje rade  posao u  struci, ali ljubav i pažnja prema pčelama nije ništa manja. Trenutno imaju 220 košnica, a ne isključuju mogućnost da prošire proizvodnju.

Jovan je završio  Prirodno-matematički fakultet, u Novom Sadu, i po zanimaju je  diplomirani biolog, a supruga Marijana je završila doktorske studije Hemijskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu i doktor je biohemijskih nauka.

Seleći su pčelari, a stacionarni pčelinjak je na obroncima Fruške gore, sa sremske  strana,  gde pčele zimuju.

Prva selidba je početkom aprila, kada počinje da cveta uljana repica, koja je izuzetno značajna za razvoj pčelinjih društava, pre svega bogatstvo polenom. Početkom maja pčelinja društva sele na Frušku goru, potez Bešenovački prnjavor-Crveni čot. Pokazalo se da kada bagrem zamedi može i na ovom prostoru biti solidan prinos bagremovog meda. Pčelinja društva ostaju na tom potezu i za vreme lipove paše, najkasnije do kraja juna, posle čega ih sele  na suncokret, potez oko Uljme, prema Vršcu.

Po Jovanovim rečima suncokretova paša je najsigurnija paša, sa najvećim prinosima po košnici. Izuzetno je važno da se na ovu pašu sele jaka pčelinja društva, jer dosta pčele strada na ovoj paši.

Kako ističe Jovan, prinos prvenstveno zavisi od toga koliko jako pčelinje društvo imate u vreme paše. Bez obzira što bagrem može dobro da medi, i što vam svi uslovi idu na ruku bez dobre i jake pčele nema prinosa meda. Prošlogodišnji prinos po košnici iznosio je oko 35 kilograma. Neočekivano najmanji je bio prinos suncokretovog meda zbog loših vremenskih uslova.

 ,, Varoa, večito pitanje i dilema, prema mom skromnom mišljenju varoa je izvor svih ostalih bolesti pčelinjeg društava, naravno na indirektan način, jer ona sama po sebi slabi pčelu, uništava je, samim tim i pčelinje društvo, a kada je pčelinje društvo slabo, tada dolazi do pojave različitih bolesti, ističe Jovan i dodaje:

,, U avgustu mesecu pčelinja društva tretiram amitrazom, zatim sredinom septembra mravljom kiselinom, početkom decembra, kada vremenski uslovi dozvole pčelinja društva tretiram sa oksalnom kiselinom. Nema uspešnog pčelarenja bez zdravog i jakog društva.

Prolećnu prihranu počinju  početkom januara, kada stavljaju  pogače. U februaru dodaju  šećerni sirup, na način da ga pčela uzima kap po kap, isključivo zbog stimulisanja matica da počne više sa sejanjem jaja.

Prihranu za zimu obavljaju  sa šećernim sirup u koji dodaju  10% povidon jod.

,, Vrlo često šećerni sirup invertujemo, kako bi ga pčele lakše uzimale i mešale sa medom u košnici. Što se tiče subvencija ovaj mladi bračni bar ističe da im taj novac dobro dođe.

,,  Pozdravljam napore države što se tiču subvencija u ovoj oblasti, pokriju troškove šećera, ali bih naglasio da se moraju rešiti problem oko transporta pčela, pre svega registracije kamiona, ističu oni.  Poseduju  kamion TAM iz 1978. godine, registraciju, osiguranje, baždarenje tahografa, i plaćam  kao da svaki dan sa njim obavljaju  delatnost prevoznika.

 Najveću količinu meda prodaju  na “veliko”, manju količinu prodaju po kilogram.

,, U Srbiji je registrovano nekoliko firmi koje se bave otkupom meda. Od njih istakao bih švedsku firmu “Svensk Honungsfordling” koja je pokazala skroz korektan partnerski odnos, med isplaćuju nedelju dana po preuzimanju, imaju korektnu cenu, a dosta napora ulažu u pospešivanje saradnje medju pčelarima i kompanijom, ističe Jovan i dodaje:

Tako su u 2018.godini organizovali svečani skup za sve kooperante, a u novembru iste godine sam bio četiri  dana njihov gost u Švedskoj, gde sam posetio njihove postrojenje za punjenje meda, jedno od najvećih i najmodernijih u Skandinaviji“.

Ovo dvoje mladih i vrednih ljudi  na osnovu sadašnjeg znanja i iskustva, mogu da pomognu i drugim mladim ljudima koji su bez posla, da krenu njihovim stopama, jer oni su primer, kao se radi i da može sve da se postigne. Intelektualci koji posle radnog vremena, oblaze na pčelinjak.